Da li ti treba taj težak prtljag koji tvoja majka vuče sa sobom ceo svoj život? Ovo potresno pismo je Mira Furlan ostavila sinu, da se naježiš

Jedna od najznačajnijih glumica sa prostora bivše Jugoslavije, Mira Furlan, preminula je 20. januara 2021. godine, ostavivši iza sebe bogato umetničko nasleđe i životnu priču koja je nadilazila granice pozorišta i filma.

Rođena u Zagrebu, tokom ratnih devedesetih bila je prinuđena da napusti domovinu i novi život započne u Sjedinjenim Američkim Državama. Upravo tamo pronašla je mir i nastavila zajednički život sa suprugom, srpskim rediteljem Goranom Gajićem.

Njena sudbina godinama je bila predmet brojnih tumačenja, nagađanja i kontroverzi. Od umetničke zvezde do osobe koju su pojedini proglašavali državnim neprijateljem, Mira je uglavnom birala tišinu. Svoj konačni odgovor na mnoge događaje iz prošlosti ostavila je u autobiografiji „Voli me više od svega na svijetu“, koja je objavljena posthumno u izdanju Booke.

Već na samom početku knjige obratila se sinu Marku i suprugu Goranu, a posebno snažne reakcije izazvao je deo posvećen njenom sinu.

- Da li pišem ovu knjigu za tebe? Da bi ti mogao da razumeš šta se dešavalo pre tebe? Kako bi mogao proviriti u daleki, davno nestali svet iz kog su potekli tvoji roditelji? Da li uopšte želiš da znaš nešto o tome? Da li ti treba taj težak prtljag, prtljag koji tvoja majka vuče sa sobom ceo svoj život, ne nalazeći načina da ga bar začas odloži? Ili pišem za sebe, sebi? Zašto? Da li zato da 'bolje razumem samu sebe' pokušavajući da detektujem skrivenu 'priču' u raštrkanom, nelogičnom, haotičnom narativu svojega života? Dok sam pokušavala odgovoriti na ta pitanja na koja odgovor nije moguć, boreći se s rečima jezika koji nije moj (iako se drsko pretvaram da jeste), desilo se nešto jako čudno: odrastao si. Ne samo to: Amerika je postala drugačija zemlja, zemlja zlokobno slična mestu koje smo nekada napustili s užasom i u očaju - napisala je Mira i dodala:

- Više nema sumnje da su sile koje su nas isterale iz naših domova izvojevale globalnu pobedu. Već smo se jednom borili s tim silama. Sada smo umorni. Iscrpljeni ponavljanjem. Uz to, prilično neobično, ova knjiga postaje drugačija knjiga. To više nije knjiga sećanja na daleko mesto i daleko vreme. Ona postaje nešto puno drugačije: molba Americi i svetu.

Ove reči, ispisane na stranicama autobiografije koja broji 640 strana, ostale su kao svojevrsno svedočanstvo jedne žene koja je kroz umetnost, egzil i lične borbe pokušavala da razume svet oko sebe i vreme koje ju je oblikovalo.