Sudbina pozorišta "Boško Buha" nije moneta Siniše Malog

Ministar finansija Siniša Mali postavio je na svom Instagram nalogu, pre nekoliko dana, ilustraciju kako bi u budućnosti trebalo da izgleda zgrada Pošte na Savskom trgu, u kojoj će se, kako je naveo, nakon temeljne rekonstrukcije, nalaziti i dečije pozorište “Boško Buha”. U svoja snoviđenja, koja su za većinu građana Beograda noćne more, neukusno, bez pijeteta zaključio je da je baš to ono što je želeo pokojni glumac i čelni čovek pozorišne kuće Milorad Mandić Manda.

Pozorište „Boško Buha“ osnovano je 1950. kao prvo i najveće pozorište za decu na Balkanu. Tokom više pola veka rada izvelo je oko 200 premijera i oko 10.000 repriza. Najveći deo repertoara pozorišta bazira se na tekstovima domaćih pisaca.

Dečija pozorišta u Beogradu su kulturne institucije i poseta njima zamišljena je da bude navika i potreba najmlađih i njihovih roditelja. Lepo je detetu od malih nogu usađivati prave vrednosti, učiti ga šta je umetnost i kultura.

Deca u beogradskim pozorištima kroz zabavu otkrivaju magiju pozorišne umetnosti.

Pozorišne predstave za decu u Beogradu su ili adaptirane bajke i priče poznatih pisaca koje Vaša deca već poznaju ili su to originalna autorska dela mladih i talentovanih pozorišnih stvaralaca. Dečije predstave uvek pored zabave i razonode nose važne poruke i uče decu šta znači biti dobar, pravičan, pošten, vredan.

Zašto nešto sa dugom tradicijom, nesumnjivim značajem i plemenitom misijom sada treba premestiti, iseliti, u novo usaditi? Nema tog mesta, doma mladih ili škole u kojima ne može da se organizuje izložba i razgovor sa slikarom, književni susret sa piscem, kamerna pozorišna predstava, monodrama, dečji igrokaz, mali koncert klasične muzike sa takozvanim „nosećim instrumentima“. Vratimo narodu kulturu, nije skupo, a nekultura je visoka cena.

Treba hteti, treba smeti, a samo tako malo treba, volje i raspoloženja pa da se zavšti saga o rekonstrukciji dečijeg pozorišta na Trgu, ujedno oplemeni sadržajima i prostor u i oko Beograda na vodi. Zar je Beograd mali za još jedno pozorište ili je naprednjačka vlast uskogruda da prihvati postojanje memorije jedne prestonice?

Od vremena kada je nastalo pozoršte Buha do danas prestonica je najmanje udvotručila broj žitelja, čemu onda odricanje od jednog pozorišta da bi se na veštački način započela istorija jednog mesta? Da li za potrebe izdizanje betonskog kolosa u otpadnim vodama mora da se ukloni i perspektiva i horizont i obeležja; od Železničke stanice, preko mosta, Pošte, sada i pozorišta.

Koja je to inverzija pameti da umesto opremanja i osavremenjivanja okolnih škola ulažeš tek sada, pet godina nakon početka useljavanja, u izgradnju nove škole i nove/ stare scene? Da li je prostor Pošte podesan? Ko je izračunao vrednost rekonstrukcije? Ko se pitao za prenamenu? Koji budžet projektovan i usvojen prema proceduri sadrži i stavku o premeštanju Zoo vrta, pozorišta i ko zna čega još?

Trg republike nedavnom rekonstrukcijom - obezličen je, osiromašen sadržajem, unižen i opasan hladnim betonom, mora li da iščezne i kutak koji smo voleli? Zar jedno pozorište za decu treba da posluži da priču puni plesni, mnogo puta ponovljenu, o delu grada zbog kojeg je bio osuđivan, a eto, u njega svi hrle da se slikaju?

Kao što je problem "pacova, narkomana i đubreta" mogao da se reši bez uzurpiranja dela reke i obale, tako je i za desetak godina morala da se rekonstruiše scena na Trgu republike. O novcu uludo potrošenom u slučaju da reč Siniše Malog ima veću težinu od njegovog prepisanog doktorata nije nužno trošiti reči.

Ako je i od Siniše Malog - mnogo je, ako je i produžetak pira i satiranja kulture, indentiteta i istorije prestonice - vreme je da stane zanavek.