Mekike vam postanu tvrde čim se ohlade? Jedan deo pripreme mnogi požure

Miris prženog testa ima neobičnu sposobnost da kuhinju za nekoliko minuta pretvori u mesto oko kojeg se svi okupljaju. Mekike su upravo takvo jelo. Ne traže skupe sastojke, mogu da se jedu uz sir, kajmak i jogurt, ali i uz džem ili med, a najbolji deo je onaj trenutak kada se prepolove i pokaže mekana, šupljikava unutrašnjost.

Problem je što rezultat ponekad traje samo dok su vrele. Posle pola sata mekike koje su izgledale vazdušasto počnu da se stežu, a do večeri više nemaju mnogo veze sa onim što je izašlo iz tiganja.

Svež recept Stila vraća pažnju na deo pripreme koji nije spektakularan, ali je veoma važan, testo treba da bude mekano i glatko, a zatim da narasta oko 45 minuta pre oblikovanja i prženja.

Testo za mekike ne treba zatrpavati brašnom

Za osnovni recept koriste se jednostavni sastojci – brašno, kvasac, jaje i mlako mleko ili voda. Upravo zbog jednostavnosti lako je pomisliti da nema gde da se pogreši, ali struktura testa određuje kakva će mekika biti kada izađe iz ulja.

Jedna od čestih zamki kod ovakvih testa jeste želja da se dodavanjem brašna što pre dobije masa koja se uopšte ne lepi za ruke. Međutim, previše brašna znači čvršće testo, a čvršće testo mnogo teže daje onu vazdušastu unutrašnjost koju očekujemo.

Zato testo treba mesiti dok ne postane ujednačeno i elastično, ali ne pokušavati da se od njega napravi tvrda lopta. Nakon toga dolazi deo koji je najlakše skratiti kada smo gladni – narastanje.

Oko 45 minuta odmora omogućava kvascu da uradi svoj deo posla i stvori mehuriće zbog kojih unutrašnjost kasnije postaje lagana. Ako testo prerano završimo u ulju, mekike mogu ostati zbijenije čak i kada spolja izgledaju potpuno pečeno.

Ni ulje ne sme da bude ni hladno ni pregrejano

Kada testo naraste, mekike se oblikuju rukama i spuštaju u dobro zagrejano ulje. Temperatura je važna jer hladno ulje znači da će testo upiti mnogo masnoće pre nego što dobije koricu, dok previše vrelo ulje može veoma brzo potamniti spolja, a unutrašnjost ostaviti nedovoljno pečenom.

Prže se dok ne dobiju karakterističnu zlatnosmeđu boju, a zatim ih treba izvaditi na podlogu koja će pokupiti višak masnoće.

Najlepše su, naravno, dok su još tople. Uz jogurt i sir mogu da budu doručak ili večera, dok ih džem, med ili krem vrlo lako pretvaraju u poslasticu.

Ipak, dobra mekika ne bi trebalo da ima rok trajanja od pet minuta.

Ako testo ostane dovoljno mekano, dobije vreme da lepo naraste i završi u pravilno zagrejanom ulju, mnogo su veće šanse da će ostati prijatna i kada više nije vrela.

Ponekad zato tajna nije u sastojku koji nedostaje. Nego u 45 minuta koje smo pokušali da preskočimo.