Naši stari su pravili ovaj napitak od cvekle, a danas ga gotovo niko ne sprema: Stari recept vraća se u kuhinje

Početak jeseni oduvek je bio vreme kada su kuhinje mirisale drugačije. Kuvale su se paprike, paradajz, pekmez, sirupi i sokovi, a gotovo svaka kuća imala je recept koji se prenosio usmeno, sa generacije na generaciju.

Među takvim receptima nalazi se i domaći sok, odnosno sirup od cvekle.

Cvekla se danas najčešće koristi za salatu, zimnicu ili sveže ceđene sokove, ali stariji recepti pokazuju da se nekada od nje pravio i sladak napitak koji se čuvao u flašama i razblaživao vodom.

Priprema nije komplikovana. Cvekla se oljušti, iseče i kuva u vodi dok ne omekša. Kada pusti boju i ukus, tečnost se procedi, a zatim se dodaju šećer i limuntus. U nekim verzijama stavlja se i vanilin šećer, upravo da bi napitak dobio aromu koja podseća na stare domaće sirupe.

Prednost ovog recepta je i to što ništa ne mora da se baca. Kuvana cvekla može kasnije da se iskoristi za salatu, pa se od jedne pripreme dobijaju i napitak i prilog za ručak.

Ipak, uz ovakve stare recepte danas se na internetu često pojavljuju i tvrdnje da sok od cvekle „čisti jetru“ ili „detoksikuje organizam“. Tu treba biti oprezan.

Tradicionalni zaslađeni sirup od cvekle nije medicinski preparat i ne treba mu pripisivati svojstva koja nisu potvrđena. Posebno zato što se u starim receptima često koristi prilična količina šećera, pa je mnogo tačnije govoriti o domaćem napitku nego o zdravstvenom eliksiru, ali možda mu čudotvorne tvrdnje nisu ni potrebne.

Dovoljno je to što je u pitanju jedan od onih ukusa koji vraćaju u kuhinje u kojima se sve spremalo unapred, flaše slagale na police, a recepti nisu merili vreme u minutima već po tome kako nešto izgleda, miriše i „kad bude gotovo“.

Sastojci:

- oko 2 kilograma cvekle

- voda

- šećer

- limuntus i po želji

- vanilin šećer