Ćurosi kao iz španske poslastičarnice: Ulje mora biti dovoljno vrelo da ne postanu masni i gnjecavi

Ćurosi su jedan od onih deserata kod kojih miris praktično završava pola posla. Dovoljno je da se tek isprženo testo uvalja u mešavinu šećera i cimeta i teško je sačekati da se makar malo ohladi.

Iako ih najčešće povezujemo sa Španijom, ćurosi su odavno osvojili poslastičarnice širom sveta. Negde se služe samo sa šećerom, negde sa cimetom, a jedna od najpoznatijih kombinacija je uz gustu toplu čokoladu.

Dobra vest je da za njih nije potrebna komplikovana poslastičarska tehnika, jednostavno kuvano testo koje se potom istiskuje direktno u zagrejano ulje.

Sastojci za domaće ćurose

Za testo će vam biti potrebno:

250 ml vode
50 g putera
1 kašika šećera
prstohvat soli
150 g brašna
2 jajeta
ulje za prženje

Za završnicu pripremite kristal šećer i cimet, a po želji možete napraviti i čokoladni preliv.

Testo najpre ide na šporet

U šerpu sipajte vodu, dodajte puter, šećer i prstohvat soli, pa zagrevajte dok se puter ne otopi i tečnost ne provri.

Tada dodajte brašno.

Mešajte energično dok se testo ne sjedini i počne da se odvaja od stranica šerpe. Trebalo bi da dobijete kompaktnu masu bez grudvica.

Sklonite šerpu sa šporeta i ostavite testo nekoliko minuta da se prohladi.

Ovaj korak je važan zbog jaja koja slede. Ako ih dodate u vrelo testo, rizikujete da počnu da se termički obrađuju pre nego što ih sjedinite sa ostatkom smese.

Jaja zato dodajte tek kada se masa malo prohladila, jedno po jedno, uz dobro mešanje posle svakog.

Na kraju treba da dobijete glatko, gusto testo koje može da se istiskuje kroz poslastičarsku kesu.

Zvezdasti nastavak daje im prepoznatljiv izgled

Testo prebacite u poslastičarsku kesu sa zvezdastim nastavkom.

Upravo brazde koje nastavak pravi daju čurosima karakterističan izgled, ali imaju i praktičnu ulogu, povećavaju površinu testa koja dolazi u kontakt sa vrelim uljem, pa dobijamo više hrskavih delova.

Ćurose možete praviti duže ili kraće, u zavisnosti od šerpe i toga kako želite da ih poslužite.

Testo se istiskuje iz kese, a željena dužina jednostavno se odseca makazama.

Najvažniji trenutak dolazi kod prženja

Ovde se najlakše pokvari ceo recept.

Ulje mora biti dobro zagrejano pre nego što čurosi uđu u njega.

Idealna temperatura za prženje je približno 175 do 180 stepeni. Ako imate kuhinjski termometar, posao je jednostavan.

Ako je ulje prehladno, testo će predugo ostati u njemu i početi da upija masnoću. Rezultat su teški i masni čurosi, ali ni previše vrelo ulje nije rešenje. Tada spoljašnjost može veoma brzo da potamni dok unutrašnjost još nije pravilno pečena.

Zato je temperatura ulja važnija od pokušaja da čurose ispržite što brže.

Nemojte napuniti šerpu do vrha

Druga greška je ubacivanje previše testa odjednom.

Svaki komad koji stavite u šerpu obara temperaturu ulja. Ako odjednom ubacite desetak ćurosa, temperatura može naglo da padne i ponovo dobijamo problem sa upijanjem masnoće.

Bolje je pržiti nekoliko komada u jednoj turi.

Okrećite ih tokom prženja kako bi dobili ravnomernu zlatnu boju, a zatim ih izvadite na papirni ubrus da upije višak ulja.

Ne ostavljajte ih dugo na papiru, najbolji su dok su još topli.

Šećer i cimet idu dok su ćurosi još topli

U širokom tanjiru pomešajte kristal šećer i cimet.

Još tople ćurose uvaljajte u mešavinu sa svih strana. Dok je površina još blago masna od prženja, šećer se mnogo bolje lepi za testo.

Ako sačekate da se potpuno ohlade, veliki deo šećera završiće na tanjiru umesto na ćurosima, a ako želite verziju kakva se često služi u španskim poslastičarnicama, uz njih napravite toplu čokoladu dovoljno gustu da ćuros može da se umače u nju.

Kako da ostanu hrskavi

Ćurosi su najbolji odmah nakon pripreme.

Ako ih zatvorite u posudu dok su još topli, para ostaje unutra i hrskava korica počinje da omekšava. Zato ih, ako moraju kratko da sačekaju, rasporedite tako da vazduh može da cirkuliše oko njih.

Frižider im takođe nije prijatelj kada je tekstura u pitanju.

Ovo jednostavno nije kolač koji se pravi u četvrtak za nedelju.

Ćurosi se prave onda kada ćete ih jesti i upravo u tome je pola njihovog šarma. Hrskavi spolja, mekani u sredini, još topli i prekriveni šećerom i cimetom, a ako vam prvi put ispadnu teški i puni ulja, vrlo verovatno nije problem u receptu, nego ulje nije bilo dovoljno vrelo.