Ovaj ajvar se ne melje: Starinski način daje potpuno drugačiji ukus i teksturu

Septembar bez pečenih paprika teško može da se zamisli u kućama u kojima se još sprema zimnica. I dok se klasični ajvar najčešće pravi tako što se paprika posle pečenja melje, postoji stari način u kojem mašina uopšte nije potrebna.

Paprika se ručno cepka, pa gotov ajvar ostaje rustičniji, sa vidljivim komadićima i izraženijom teksturom.

Sastojci:

10 kilograma paprika,

400 ml ulja

oko 50 ml sirćeta ili po ukusu

150 grama šećera

jedna veza peršuna

četiri do pet glavica belog luka i so prema ukusu

Originalna verzija recepta navodi i malu količinu konzervansa na kraju pripreme.

Najviše vremena odlazi na ono što dolazi pre šerpe

Paprike najpre treba ispeći i očistiti od kože i semenki. Jedan od starih trikova za lakše ljuštenje jeste da se tek ispečene paprike poklope ili zatvore kako bi se kratko potparile. Tada se kožica lakše odvaja.

Očišćene paprike potom treba dobro ocediti. Ovaj korak je važan jer višak tečnosti produžava kuvanje i menja gustinu zimnice.

Tek nakon ceđenja paprika se ručno cepka na manje trake ili komade. Upravo tu nastaje glavna razlika u odnosu na klasičan ajvar, nema mlevenja i pretvaranja paprike u potpuno homogenu masu.

Prženje je mnogo kraće nego kod nekih klasičnih recepata

Iscepkane paprike stavljaju se da se zagreju, dok se u drugoj posudi priprema mešavina ulja, sirćeta, soli i šećera. Kada provri, dodaje se paprikama.

Prema receptu, ajvar se zatim prži oko pola sata, posle čega se dodaju peršun i beli luk isečen na listiće. Sve se još kratko kuva uz mešanje.

Od deset kilograma paprike, prema ovom receptu, dobija se približno osam tegli, mada konačna količina može da varira u zavisnosti od mesnatosti paprika, količine izgubljene tokom čišćenja i veličine ambalaže.

Zašto ljudi vole baš cepkani ajvar?

Klasični ajvar je kremast i gladak. Kod cepkanog se paprika i dalje jasno oseća.

Zbog toga više podseća na bogatu salatu ili prilog nego na potpuno gladak namaz. Beli luk i peršun dodatno ga odvajaju od standardnog ajvara i daju mu izraženiji domaći ukus.

Može da se jede uz meso, sir, jaja ili samo uz svež hleb, što je možda i najbolji test dobre zimnice.

Ako ste ove godine već planirali klasični ajvar, možda vredi jedan deo paprika ostaviti za ovu verziju.

Ne zahteva mlevenje, a upravo ono što ostane „nesavršeno“ i u komadićima daje mu karakter zbog kojeg se stari recepti ponovo vraćaju.