Nekada je svaka žena imala ovo u kuhinji: Danas smo to gotovo potpuno zaboravili

Pre nego što su telefoni postali naše beležnice, a internet mesto na kojem za nekoliko sekundi možemo pronaći gotovo svaki recept, u skoro svakoj kuhinji postojala je jedna posebna sveska. U njoj su se čuvali recepti za kolače, torte, zimnicu i omiljena porodična jela, često ispisani rukom majke ili bake.

Takve sveske uglavnom nisu bile ni posebno lepe ni skupe, ali su vremenom postajale pravo malo porodično blago. Stranice bi se isflecale od brašna, ulja i čokolade, neki recepti bili bi dopisani ili prepravljeni, a pored sastojaka često bi stajala i kratka napomena – "dodati još malo brašna", "peći dok ne porumeni" ili "najbolje za slavu". 

A upravo su te beleške bile ono što je svesku činilo mnogo vrednijom od obične zbirke recepata.

Nije se zapisivalo samo šta treba staviti u kolač, već i šta sledeći put treba promeniti. Nakon prvog isprobavanja neko bi dopisao "manje šećera", "peći 10 minuta kraće", "staviti još jedan vanilin šećer" ili "ova količina je prevelika za našu tepsiju".

Vremenom je tako svaki recept bio prilagođen baš toj kuhinji – rerni koja možda nije grejala isto kao neka druga, plehu koji je bio nešto veći, sastojcima koji su bili dostupni, ali i ukusu ukućana. 

To nisu bili recepti prepisani jednom zauvek. Usavršavali su se svaki put kada bi bili napravljeni.

Neke žene su pored recepata zapisivale i od koga su ih dobile – od komšinice, tetke, prijateljice ili koleginice. Tako bi se uz recept često sačuvalo i ime osobe koja ga je donela u kuću. 

Danas je situacija potpuno drugačija. Recept možemo pronaći za nekoliko sekundi, pogledati video pripreme, pročitati komentare drugih ljudi i sačuvati ga u telefonu. Ako nam se ne dopadne, jednostavno potražimo drugi.

Ipak, u tome se izgubio jedan mali, ali zanimljiv deo kuvanja. Nekada je recept bio nešto što se vremenom menjalo zajedno sa osobom koja ga priprema. Svaka nova beleška značila je jedno iskustvo više.

Zato stare sveske sa receptima danas imaju posebnu vrednost. One nisu samo zbirke sastojaka i postupaka, već svojevrsne male porodične arhive – sa rukopisima, flekama, prepravkama i savetima koji su nastajali godinama.

A možda je baš zato recept iz takve sveske često imao nešto što današnji recept sa interneta nema: bio je napravljen po meri jedne kuće, jedne rerne i jedne porodice.