Četiri domaća jela iz Jugoslavije koja su naše bake smatrale lekovitim: Evo šta o njima danas kaže nauka

Hrana je nekada bila prva pomoć

U vreme kada lekovi nisu bili lako dostupni, domaća kuhinja imala je posebno mesto u svakoj kući. Baka nije mogla da prepiše terapiju, ali je znala šta treba staviti na šporet.

Topla supa bila je obavezna kod prehlade, kiseli kupus se jeo tokom zime kako bi organizam dobio vitamine, pasulj je vraćao snagu posle napornog rada, a pihtije su se pripremale kada je trebalo "ojačati kosti i zglobove". Mnogi od tih običaja prenose se i danas, iako ih sada posmatramo kroz prizmu savremene ishrane.

Pileća supa – klasik koji nije slučajno opstao

Verovatno nijedno jelo nije toliko povezano sa oporavkom kao domaća pileća supa.

Topla tečnost pomaže hidrataciji, para može privremeno da olakša disanje kod zapušenog nosa, a supa predstavlja lagan obrok koji organizam lako vari. Zato se i danas često preporučuje osobama koje imaju prehladu ili nemaju apetit.

Važno je, međutim, naglasiti da supa ne leči virusne infekcije, već može pomoći da se osoba oseća bolje tokom oporavka.

Kiseli kupus – prirodni izvor vitamina C

Na zimskim trpezama bivše Jugoslavije kiseli kupus bio je gotovo obavezan.

Naše bake verovale su da čuva zdravlje tokom hladnih meseci, a danas znamo da fermentisani kupus sadrži vitamin C i druge korisne sastojke. Osim toga, fermentisana hrana može biti deo raznovrsne ishrane koja doprinosi normalnoj funkciji crevne mikrobiote.

Pihtije – više od običnog zimskog specijaliteta

Pihtije su nekada važile za jelo koje "obnavlja organizam". Razlog za to verovanje bio je želatin koji nastaje dugim kuvanjem kostiju i vezivnog tkiva.

Iako se često ističe da sadrže kolagen, stručnjaci podsećaju da ne postoje dokazi da same po sebi mogu izlečiti bolesti zglobova. Ipak, predstavljaju bogat izvor proteina i deo su tradicionalne kuhinje koja se i danas rado priprema tokom zime.

Pasulj– obrok koji daje energiju

Pasulj je decenijama bio simbol domaće kuhinje.

Bogat je biljnim proteinima, vlaknima i složenim ugljenim hidratima, zbog čega dugo pruža osećaj sitosti. Upravo zato su ga bake često pripremale kada je trebalo "povratiti snagu" posle bolesti ili teškog fizičkog rada.

Danas nutricionisti pasulj smatraju jednom od najvrednijih mahunarki u okviru uravnotežene ishrane.

Zašto ova jela i dalje imaju mesto na trpezi?

Iako nijedno od ovih jela nije zamena za lekove ili medicinsku terapiju, zajedničko im je to što se pripremaju od jednostavnih i hranljivih namirnica.

Možda upravo zato opstaju generacijama.

Ne zato što čine čuda, već zato što predstavljaju toplinu doma, porodičnu brigu i obroke koji organizmu mogu pružiti energiju kada mu je najpotrebnija.

Naše bake možda nisu govorile jezikom moderne medicine, ali su dobro znale koliko su odmor, topla supa i kvalitetan domaći obrok važni kada se čovek ne oseća dobro. Danas znamo da je upravo u tome bila najveća vrednost njihove kuhinje – ne u čudotvornim obećanjima, već u jednostavnoj, hranljivoj hrani koja je negovala telo i okupljala porodicu za istim stolom.