Kako je devojčica došla do PAKLA BULIMIJE: "Otkrila sam je na Tviteru!"

Ona je danas studentkinja, a ozbiljne probleme u ishrani zbog nametnutih standarda lepote, srećom, uspela je da reši na vreme.

Bulimija obično počinje kao obična dijeta, a mlade devojke ne umeju da nađu pravu meru kad žele da skinu kilograme.

Baš zbog mlađih od sebe, studentkinja prenesi iskustvo i kako je uopšte zapala u pakao bulimije odnosno poremećaja kod kog se patološki prekomeran apetit smenjuje sa izazvanim pražnjenjima – samoizazvanim mučninama, laksativima, pilulama za dijetu.

Ovo je njena priča:

- Nametnuti standardi idealne devojke su nerealni. Treba da bude visoka, sa dugom kosom, čistog lica i da bude mršava. Kao tinejdžerka oduvek sam želela da budem "idealna" i da budem "devojka za poželeti", ali imala sam dve velike mane, niskog sam rasta i imam višak kilograma. Visinu sam dovela u red štiklama i platformama, ali kilaža je bila veći problem.

Htela sam brzo da smršam, pa sam svakog dana posle časova išla na brzo hodanje, radila vežbe i bežala od večere i grickalica. Ali brojevi na vagi nisu se spuštali. Onda sam izbacila i užinu u školi i jela sam samo jednom dnevno, to jest ručala sam kada dođem kući i to je to.

Posle dve nedelje brojevi na vagi su se drastično promenili, ali i dalje nisam bila zadovoljna. Imala sam stomačić koji nisam mogla da sakrijem pa sam rešila da i taj jedan obrok dnevno prepolovim. Bilo je užasno, stalno sam bila gladna i sa takvom tugom sam sipala upola manje u tanjir svaki dan, ali barem sam znala da nije uzalud.

Posle mesec dana izgubila sam deset kilograma, ali to opet nije bilo dovoljno. Roditelji su me provalili da retko jedem i počeli su da me teraju, branili su mi da izađem iz kuće i oduzeli telefon. Morala sam da jedem i za samo nedelju dana ugojila sam se skoro pet kilograma. Očajnički sam tražila spas, kako da jedem i da mršavim?

Tada sam otkrila bulimiju. Ovo rešenje se pojavilo na Tviteru, samo od sebe je iskočilo i oduševilo me. Mnoge mlade devojke poput mene su se hvalile kako su iz dana u dan gubile kilograme, delile su slike mršavih tela i hvalile se kilažom o kojoj sam ja samo mogla da sanjam.Provodila sam sate na njihovim stranicama i pokupila dosta saveta, kako da jedem, koliko da žvaćem hranu i kako najlakše da se nateram da povraćam. Rešila sam da to radim svako jutro u školskom kupatilu, normalno sam ručala i večerala sa roditeljima, a za vreme velikog odmora sam sve to izbacivala iz sebe. Omiljena metoda mi je bila sa četkicom za zube. Uzela bih četkicu i počela da "perem" jezik što dublje, ovo je najefikasnija i najdelotvornija fora koja momentalno izaziva potrebu za povraćanjem. Potom je najbitnije popiti malo vode i uzeti par žvakaćih guma.

Prva nedelja je prošla super i već sam izgubila tri kilograma, međutim u drugoj nedelji me je uhvatila drugarica i sve je ispričala razrednoj koja je zvala moje roditelje. Obećala sam da neću više, ali zapravo imala sam rezervu. Blizu škole smo imali kafić u koji sam odlazila da kupim kiselu vodu i da "odlazim u toalet".

Posle skoro mesec dana bulimijskog života izgubila sam skoro deset kilograma. Spala sam na 41 kilogram i izgledala sam "idealno". Najveći problem je bio što mi je vremenom bilo sve teže da povraćam, oguglala sam na četkicu za zube, pa sam morala da tražim nove metode. Tada sam počela da gledam video snimke u kojima drugi ljudi povraćaju, pa me je to nateralo da i ja radim isto. Bila sam bleda, mršava i mnogima je delovalo da ako padnem verovatno ću imati nekoliko preloma.

Svako je primećivao da sam bolesna. A pogotovo moji roditelji koji su se očajnički borili sa mnom svakog dana. Stalno smo se svađali, branili su mi da izlazim iz kuće, oduzeli su mi telefon i vozili su me u školu i vraćali iz nje, ali nisu mogli stalno da budu uz mene i da me spreče. Pa su me zato odveli kod profesionalca. Obišli smo silne doktore i nutricioniste, ali ja sam nastavljala.

Onda sam počela da imam nesvestice i tada sam sama shvatila da sve to nije za mene.

Trebalo mi je skoro tri meseca da shvatim da to što radim nije zdravo i da ću ozbiljno narušiti zdravlje. Polako sam počela da jedem, pošto mi je organizam bio slab i oštećen  Jela sam razne supe i čorbe i polako prelazila na čvrstu hranu.

Prošlo je više od pet godina od tada, imam više kilograma, ali se osećam savršeno u svom telu.

Povremeno zalutam na Tviteru na bulimijske blogove, ne zato što želim da se vratim tom načinu života, već da proverim da li su one devojke koje sam gledala žive. Nažalost otkrila sam da neke od njih umrle, a srećom ima i onih koje su uspele da se izleče - završava svoju ispovest devojka.

Podsećamo da je bulimija patološka potreba za hranom, nekontrolisana proždrljivost, praćena osećanjem nezasite gladi. Prekomeran apetit se smenjuje epizodama pražnjenja.