Iskoristite ljutnju da budete produktivniji: Moguće je!

Rimski filozof Seneka ljutnju je opisao kao "kratko ludilo" koje nas postavlja na put prema samouništenju - poput padajuće stene koja se razbija u komade na onom što udari i zdrobi.

Prema njegovom mišljenju reč je o našoj najgroznijoj i divljoj strasti i tvrdio je da nijedna kuga nije toliko skupo koštala ljudski rod kao ljutnja.

Iako je otvorena agresija očito destruktivna sila, neki nedavni eksperimenti sugerišu da bes i povezane emocije poput frustracije ili iritacije takođe mogu da donesu neke prednosti - pod uslovom da znamo da kanališemo energiju koja proizlazi iz tih osećanja.

Stručnjaci tvrde da bi korisna upotreba ljutitih osećanja mogla da bude daleko učinkovitija od pukog suzbijanja istih.

- Suzbijanje vas samo iscrpljuje, sve se odnosi na to gde ćemo usmeriti tu energiju - objašnjava David Lebel, naučnik iz Pitsburga.

Koje su to koristi? I kako ih možemo upotrebiti?

Mobilizacija

Kao prvi primer potencijalne koristi besa možemo da počnemo da se bavimo sportom i vežbanjem. Ima smisla da bi emocija, koja je evoluirala u pripremi tela za borbu, mogla da rezultira dodatnom snagom. Puno je dokaza da bi vam ovo moglo dati prednost u mnogim sportovima.

- Ljutnja je vrsta mobilizirajuće emocije koja se fiziološki aktivira. Možete da koristite tu aktivaciju za ostvarivanje fizičkog cilja - objašnjava Bret Ford sa fakulteta u Torontu.

U jednom eksperimentu, prvi put objavljenom 2009. godine, sportski naučnici u Velikoj Britaniji zamolili su učesnike da zamisle intenzivno neprijatan scenario, pre nego što su prošli test snage nogu, u kojem su od njih tražili da što brže i jače udaraju pet minuta dok je sprava merila snagu njihovih udaraca.

Ljutnja je dovela do značajnog povećanja njihovih performansi jer su usmeravali svoju frustraciju u vežbu, u poređenju sa učesnicima koji su se osećali neutralnije.

Kasnije studije otkrile su slične prednosti u bacanju kugle i skakanju: što su se ljuće osećali, bolje su rezultate imali.

Osim što pruža eksploziju energije, ljutnja može da poveća i preciznost - kako je nedavno otkrila analiza NBA igrača. Igrači su preciznije pogađali slobodna bacanja posle posebno frustrirajućih prekršaja, na primer kad su trebali lagano da daju koš, u poređenju sa prekršajima koji nisu bili toliko frustrirajući i posle kojih im se performanse nisu poboljšale.

Slične rezultate pokazala su istraživanja i u drugim sportovima.

Iskra kreativnosti

Čini se da ljutnja poboljšava upornost i pri kognitivnim izazovima.

Navala ljutnje može da pobudi i veću kreativnost. U zadacima brejntorminga, ljuti ljudi dolaze sa originalnijim i raznovrsnijim rešenjima, u poređenju s ljudima koji su se osećali tužno ili emocionalno neutralno.

Čini se da pojačana uzbuđenost preopterećuje um, dopuštajući mu da uspostavi veze koje nisu dostupne u drugim emocionalnim stanjima.

Početni zamah kreativne energije brzo izgara, ali o tim blagodatima vredi razmisliti kad god se na radnom mestu suočite s iritantnom preprekom.

Konstruktivno sučeljavanje

Tumačeći takve rezultate, Bret Ford sa univerziteta u Torontu naglašava da su kontekst situacije i intenzitet osećaja važni.

- Umerenost je ključna - kaže.

Osećaj perspektive biće posebno važan kada odlučite izraziti ljutnju drugima.

Nekontrolisana ljutnja, s otvorenom agresijom ili neprijateljstvom retko je preporučljiva, ali postoje dokazi da kontrolisani izrazi ljutnje mogu da budu učinkoviti u promeni tuđih mišljenja. Umereno ljuti ljudi bolji su u pregovorima i sukobima.

- Ako vam je cilj da se suprostavite nekom, da budete asertivni i nametnete dominaciju, onda bi vam ljutnja mogla pomoći u tome - kaže Ford.

Ljudi s visokom emocionalnom inteligencijom to znaju instinktivno.

Znanje kada izraziti svoj bes i kako to uraditi na odgovarajući način može vam pomoći da se brže oporavite od stresne situacije, što dovodi do boljeg psihološkog zdravlja.

Nekada pomaže i ako samo zapišete svoje frustracije.

Psihološka udaljenost

Ako vas preplave ljuti osećaji i ne znate kako da reagujete, razmislite i o korišćenju nekih psiholoških strategija za smirivanje. Kognitivna bihevioralna terapija, u kojoj vas savetnik vodi kroz nove načine obnavljanja svojih emocija, biće potrebna osobama sa ozbiljnim agresivnim sklonostima. Nova istraživanja pokazuju da čak i relativno jednostavni koraci mogu da donesu značajne promene u ponašanju.

Jedna snažna tehnika je "psihološko distanciranje". To može da uključi ​​zamišljanje da gledate na spornu situaciju iz perspektive budućnosti ili da se 'stavite u cipele' prijatelja i pitate se kako bi mogao da vam savetuje da reagujete. Ono što je važno, psihološka distanciranost neće u potpunosti ukloniti osećanja, ali može vam umanjiti ljutnju i pomoći vam da donesete mudrije odluke o najboljem načinu reagiranja.

Takt i diskrecija

Ove tehnike mogu da zahtevati vreme i trud, ali dokazi su jasni: veće uvažavanje učinaka ljutnje - i dobrih i loših - odvešće vas na put do zdravijeg i sretnijeg života, piše BBC.

Jedan od Senekinih prethodnika znao je isto to. Dok je rimski stoik ljutnju opisao kao temeljno zlu, grčki filozof Aristotel priznao je potencijal ljutnje da donese pozitivne promene, pod uslovom da ne potkopava razum.

Prema njegovom mišljenju, veliki izazov je "ljutiti se na pravu osobu, i to u pravom stepenu, i u pravo vreme, i u pravu svrhu, i na pravi način".