Bol u leđima najčešći razlog izostanka sa posla

Lumbalni sindrom predstavlja grupu oboljenja koju karakteriše bol u donjem dijelu kičme sa ili bez širenja bola niz jednu ili obe noge.

To je veoma čest i rasprostranjen zdravstveni problem i doživi ga bar jednom u životu više od 80 odsto svetske populacije. Predstavlja najčešći uzrok izostanka sa posla, a po ukupnim troškovima lečenja u Americi je na trećem mestu, iza malignih oboljenja i oboljenja srca.

Pik prevalenca dostiže krajem šeste decenije života. Prevalenca lumbalnog bolnog sindroma dece je od jedan do šest odsto, ali sa rapidnim porastom u populaciji adolescenata, od 18 do 50 odsto. Studije koje ukazuju na ovaj porast incidence definišu sledeće rizikofaktore u školskoj populaciji: prekomerna težina školske torbe, nivo sedenja đaka u odnosu na nastavnika i visina stolica i školske klupe.

Prema dužini trajanja bola lumbalni sindrom delimo na akutni (do šest sedmica), subakutni (šest do 12 sedmica) i hronični (duže od 12 sedmica). Kod hroničnog bola u ledjima bolovi su umjerenog intenziteta sa periodima pogoršanja koji mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.

Hronični bolovi dovode do smanjenja aktivnosti, utiču na kvalitet života, dugo traju i teško se leče, zbog toga je od izuzetne važnosti lečiti bol dok je u akutnoj fazi i ne dozvoliti njegov razvoj u hronicitet.

Na razvoj hroničnog bola utiču i razni psihosocijalni faktori, kao što su nerealna očekivanja od tretmana, preokupacija bolešću, neadekvatna ponašanja, kao što je strah od aktivnosti. Sve ovo dalje dovodi do emocionalnih problema, problema na poslu i sl.