Iskustva neizlečivo bolesnih: Šok saznanje i šta još?

Na stranici “Pitanja i odgovori”, ljudi iz celog sveta koji pate od neizlečivih bolesti dele svoje priče u odgovorima na pitanje: "Da li je nenormalno što mi je drago što su mi dijagnostikovali terminalnu bolest?"

Mnogi su rekli da su ih, nakon prvog šoka, vesti motivisale da iskoriste poslednje dana i tvrde da su osećali neku vrstu iznenadne slobode, jer im svakodnevni problem nisu više bili važni. Jedan čovek koji ima rak mozga i kostiju rekao je da se, kad se suočio sa lošim vestima, osećao kao da mu je sav teret skinut sa leđa.

Drugi su rekli da su sa osmehom prihvatili dijagnozu jer je ona opravdala strah i na kraju ih je oslobodio svake nesigurnosti.

Jedan čovek je napisao: “Imam rak mozga i rak kostiju, ali prvo sam osetio samosažaljenje, nikad ga nisam negirao. Ili prihvatate situaciju ili ćete se utopiti od bola”.

Dodao je: ”Ne treba da vam se dopada ova situacija, ali kad je jednom prihvatite i pomirite se sa činjenicom da niste toliko neuništivi kao što ste mislili, dobro je znati da vam je svet uklonjen sa leđa. Na neki čudan način, sa saznanjem da je moja bolest neizlečiva, nestao je sav veliki stres”. 

Druga žena sa Floride rekla je da je njena prijateljica koja ima trideset godina i kojoj je otkriven rak imala istu reakciju, jer je shvatila da jednostavno više ne mora da trpi stvari koje je opterećuju. 

- Rekla mi je da joj je prva reakcija bila šok, poricanje, 'zašto ja?'... Zatim je posle nekoliko dana rekla da se oseća slobodno. Ona je rekla da je shvatila da, budući da joj je ostalo malo vremena, postoji puno stvari za koje dosad nije imala vremena - objasnila je žena.

Drugi su tvrdili da osećaj sreće proističe iz olakšanja, jer konačno ste dobili dijagnozu koja je potvrdila vaše strahove.

Jedna žena iz Evrope napisala je da joj je dijagnostifikovana bolest posle “dugog i bolnog putovanja“ i da je ta potvrda da je “ono što se događa zapravo realno“.

Ona je dodala da dijagnoza takođe pomaže ljudima da dobiju pomoć i podršku koja im je potrebna. 

- Postavljanje dijagnoze često znači da imate prava, podršku i pomoć da se nosite s tim - rekla je ona.

Druga osoba iz Australije složila se da dobijanje potvrde dijagnoze pruža olakšanje ako dugo patite.

- Osećate olakšanje jer sada znate da nije sve ovo samo u vašoj glavi, a činjenica da se životu bliži kraj može biti ogroman šok. 

Druga žena obolela od raka četvrte faze objasnila je da se u početku osećala kao “jelen koji je zarobljen u osvetljenju farova”, ali rekla je da je važno pronaći sreću i pored ove situacije.

- Kada je šok zbog dijagnoze prošao, sve je postalo stvar stava - dodala je.

- Održavanje pozitivnog stava ide uz borbu i rešavanje neizlečive terminalne bolesti - objašnjava on.

Međutim, drugi nisu delili ta mišljenja i rekli su da su se osećali poraženo kada su čuli dijagnozu.

- Žao mi je što svi imate neizlečive bolesti, a još više mi je žao što vam je drago zbog toga - napisao je penzionisani učitelj iz Sjedinjenih Država kome je dijagnostifikovana Parkinsonova bolest.

- I ja je imam, a to je Parkinsonova bolest koja me polako ubija. Ali nisam srećan zbog toga. Prihvatam je jer nemam izbora, tako je to - rekao je.

Žena sa karcinomom dojke otkrila je da je pitala svog onkologa da li sme da plače kada čuje svoju dijagnozu, par minuta kasnije se slomila od suza.

- Ko želi da ima smrtonosnu bolest kada ste spremni da živite svoj život punim plućima? Upravo sam završila doktorat i bila sam na putu da dobijem dobar posao na univerzitetu - dodala je, piše “Daily Mail”.