Srpska Nova godina: Kada i kako se obeležava? | Slobodno vreme | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Slobodno vreme

Direktno.rs [ Izvor: Beogradnocu.com ]

13. 01. 2021. 06:00 4

Srpska Nova godina: Kada i kako se obeležava?

Doček Nove godine odnosno noć u kojoj odjekuje pesma u svakom domu ostala je iza nas, a danas je prilika da to ponovimo.

Kod Srba se ovakvo raspoloženje javlja još jednom u toku godine - 13. januara, kada se dočekuje, ne samo srpska Nova godina već i još dva za naš i sve pravoslavne narode, veoma bitna praznika - Sveti Vasilije Veliki i Mali Božić. 

Kako nijedna priča za Novu godinu ne bi bila potpuna bez običajnih priča i predanja koja bi sve začinila, tako je i Srpska Nova godina prepuna tajanstvenih običaja koje je narod poštovao, nasleđivao i negovao, a koje nije zgoreg proučiti ih i ponekad primeniti.

Kada je Srpska Nova godina počela da živi u narodu?

Srpska Nova godina se dočekuje 13. januara, a obeležava se i čitav naredni dan. Ono što bi svi Srbi prvo trebalo da znaju jeste koren ovog praznika, kao i kada je on otpočeo svoj život u domovima mnogih Srba, kao i koji su to običaji učinili da pravoslavna Nova godina postane tako posebna.

Pravoslavna Nova godina je u SFR Jugoslaviji poseban značaj počela da dobija posle Drugog svetskog rata. Ojačavanje komunisktičkih uverenja vodilo je suzbijanje značaja  pravoslavnih praznika, pa se tako, kao svojevrsni bunt pravoslavnog stanovništva, javila proslava, do tada manje religijski popularne, Nove godine po julijanskom kalendaru, piše "Beograd nocu.com"

Šta je Srpska Nova godina zapravo?

Bunt i nada Jugoslovena!

Dok je bila zabranjena, bila je slatka, slavila se sa entuzijazmom u vreme nacionalnog buđenja, ali se poslednjih godina praktično samo formalno obeležava. Međutim, Srpska Nova godina nije od juče. Davno, 13. januara 1927. godine, u dnevnom listu “Politika” o njoj su pisali su ovako:

“Večeras gostima nadaju ruski lokali i oni tipično beogradski. Ovo je pravoslavna Nova godina pa veruju da će publika tražiti i pravoslavni štimung. A gde pravoslavni štimung može da bude bez muzičara, ruske pesme i balalajka; bez mirisa crnoga luka i pečenih ćevapčića i dobroga vina!”

Izgleda da proslava pravoslavne Nove godine nije mnogo izmenila svoju suštinu?

Iako su bombastične najave u dnevnoj štampi i na televiziji znatno uminule ili ih gotovo nema, organizovani dočeci kad je Srpska Nova godina su i dalje veoma popularni i voljeni, pa se narod i dalje okuplja na trgovima, u restoranima i klubovima, a i cene su višestruko niže nego za doček od pre sve sedmice.

Kada je zabeležena prva proslava pravoslavne Nove godine?

Prva proslava prvoslavne Nove godine zabeležena je kao javno okupljanje već 1923. i kao početak otpora koji je narod pokazivao tadašnjem razvoju jugoslovenstva i politike kralja Alakesandra Karađorđevića. Prva proslava Srpske Nove godine organizovana je u klubu “Kasina“, a već sledećih godina mogla se slaviti u velikom broju kafana, bioskopa, restorana, hotela.

Da li srpska Nova godina podelila narod i Jugoslovene?

Početak proslavljanja “internacionalne” Nove godine tada je doživljavan kao upliv katolicizma među pravoslavne Srbe a, iako je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca već bila prešla na gregorijanski kalendar, neki značajni pripadnici srpskih nacionalnih krugova pružali su otpor stvaranju jugoslovenske nacije.

Kad pada Srpska Nova godina?

To su pokazivali, između ostalog, obeležavanjem pravoslavne Nove godine, odnosno zadržavajući se na tumačenju vremena po Julijanskom kalendaru. Od tada, kada je u pitanju Srpska Nova godina datum se tačno znao i poštovao kao 13. januar.

Sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka “stege” počinju da popuštaju i nije postojala nikakva, državna ili zvanična uredba o zabrani rada kafana nakon 22 sata, ali srpska Nova godina počela je u prestoničkim restoranima da se proslavlja više “pod ključem” ili za “probrano društvo”.

Kada je u pitanju Srpska Nova godina proslava je svoj vrhunac doživela tokom devedesetih godina proteklog veka, kada se praznik skoro potpuno identifikovao sa nacionalnom pripadnošću i u srcima nekih ljudi pridaje mu se veći značaj nego onoj 31. decembra.

Pravoslavna Nova godina datum 13. decembar 1997. pamti kao najuspešniji!

Rekord koji je proslava pravoslavne nove godine imala, a i dalje je neoboriv, bio je 1997. godine kako se tokom protestnih šetnji koalicije “Zajedno” 13. januara na ulicama Beograda našlo oko pola miliona ljudi. Euforija, međutim, od dvehiljaditih počinje da jenjava, a slast nekada zabranjenog i društveno diskutabilnog praznika više nije tako slatka.

Gde se još slavi pravoslavna Nova godina?

Julijanska Nova godina, poznata još kao Stara ili Pravoslavna Nova godina, a kod nas najpoznatija kao Srpska Nova godina, slavi se po želji i poštovanju starog, julijanskog kalendara. Većina ljudi smatra da se Srpska Nova godina slavi kao starokalendarska, prema vremenu koje je ustanovio Julije Cezar, iako se najčešće naziva Pravoslavnom jer je slave uglavnom pravoslavni narodi.

Iako se ne radi ni o kakvoj zvaničnoj Novoj godini, rado se praznuje u balkanskim zemljama poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, pravoslavnim delovima Hrvatske, ali i u istočnim zemljama poput Rusije, Belorusije, Ukrajine, Jermenije, Moldavije i Gruzije.

Proslava pravoslavne Nove godine nije obišla nepravoslavne zemlje.

Zanimljivo je da tradicija proslave julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao i u nekim delovima Škotske. Škotlanđani, na primer, 13. januara obeležavaju praznik "Hogmenej", kada pale male vatre koje simbolišu kraj stare godine.

Srpska Nova godina i deo paganskog nasleđa i običaja

Srpska Nova godina bila je zastupljenija u gradskim sredinama jer se na selima veći akcenat stavljao na proslavu Božića. Kako je Srpska Nova godina dolazila tako rano nakon najvećeg hrišćanskog praznika, za nju su vezivane i mnoge paganske priče i običaji, svetačka obeležja pa je tako sam početak nove godine u našem narodu postao poznat i kao “Mali Božić”, Kolede ili dan Svetog Vasilija Velikog.

Osavremenjivanje paganskih običaja je skoro neminovni postupak preživljavanja svih nacija, pa tako i srpskog naroda. Proslavna Nova godina je bila stari religiski, društveni i kulturni događaj koji je donet iz prapostojbine a kadnije su joj pridodati i novi običaji i verovanja.

Kada je srpska Nova godina dobila oblik po kom je danas poznata?

U našim krajevima, Srpska Nova godina počinje da se slavi najverovatnije od 9. veka, kada je većina Južnih Slovena prihvatila hrišćanstvo. Srpski stari običaji su spoj staroslovenske i starobalkanske tradicije. Praznik Kalende ili Kolede se tesno dovodi u vezu sa počecima proslave ovog praznika.

To je prvi dan meseca od koga potiče i naziv „kalendar“, za koji se smatra da je prvobitno bio dan mladog meseca. Vremenom, Koleda kao praznik počela je da označava i Božić.

Običaj uvođenja svetla u mrak.

Proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, a običaji su imali za cilj da se pomogne suncu da nadvlada mrak. Otuda i danas imamo tradiciju paljenja prskalica kao simbol novogodišnje vatre koja bi trebalo da nadvlada mrak.

Kako su se tokom istorije menjale religije - menjali su se i kalendari, pa se tako i datum proslavljanja Nove godine za neke narode menjao. U Srbiji, Nove godine su se dočekivale na Božić, potom na “Mali Božić” ili praznik Sveti Vasilije Veliki.

Koje običaje poštuje proslava pravoslavne Nove godine?

Kao i kod svakog naroda koji je tokom svoje duge i ne tako mirnodopske istorije ipak opstao - molitva, odanost i pouzdanost u boga kod Srba igra veliku ulogu u formiranju kolektivne svesti. Običaj koji se najviše poštuje jeste odlazak u crkvu i molitva za srećnu i berićetnu godinu, kao i za zdravlje, ljubav i slogu najbližih. 

S tim u vezi, razvilo se i nekoliko običaja koje po verovanju treba ispoštovati kada početak nove godine, Božić i Sveti Vasilije ukrste ruke:

1. Dolazak Svetog Vasilija - pravoslavni svetac kog i Srbi poštuju

U pravoslavnoj Grčkoj, dolazak Nove godine je i dan Svetog Vasilija Velikog, koji je bio poglavar Grčke pravoslavne crkve. Veruje se da Sveti Vasilije Veliki deci donosi poklone, pa mnoga deca ostavljaju cipele u nadi da će im sveti Vasilije u njima ostaviti poklon.

Za svetog Vasilija se mesi specijalni hleb "Vasilopita", u koji se, pre pečenja, ubacuje novčić. Prvo parče se iseče za Svetog Vasilija Velikog, a onda se hleb podeli po starešinstvu. Ko pronađe novčić biće veoma srećan cele godine.

Prepoznajete li sličnost između praznika?

2. Ko je Deda Mraz? Čemu služi jelka?

Trebalo bi istaći da jelka za Novu godinu kod pravoslavnih vernika nema i ne bi trebalo da ima nekakav poseban značaj. Takođe, možemo reći da isto važi i za Deda Mraza.

3. Valja ostati budan

Pravoslavnu Novu godinu valja dočekati budan, pa su ranije u svom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće - znak je da će u tom pravcu otići, tj. udati se.

Pored Srpske Nove godine, koja je poznata i pod nazivom Mali Božić, 14. januara obeležavaju se još dva značajna praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki. 

Pravoslavna crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu neuobičajenim slavljima, na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, bez šunda i kiča. Svuda u svetu, kod pravoslavaca i kod rimokatolika, prvo dolazi Božić, pa Nova godina. Zato se i kod pravoslavnih vernika čestitke upućuju na sledeći način: "Srećni Božićni i Novogodišnji praznici".

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 4

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Press zvonce

Zoran Živković [22.01.2021.]


Video dana

Russia today

Anketa

Da li je država efikasna u borbi sa mafijom?

Rezultati