Zaboravili ste šta ste hteli čim izađete iz prostorije?

Sigurni smo da ste se nekolicinu puta u životu pronašli u situaciji da ste krenuli iz jedne u drugu prostoriju pa se onda "izgubili", jer vam nije bilo jasno šta ste u njoj trebalo da obavite. Ili biste krenuli u kupovinu i zaboravili ono osnovno - novčanik.

Iako bismo ovo pripisali slabom pamćenju i zaboravnosti, naučnici s priznatog Univerziteta Notre Dam sproveli su istraživanje u kojem su došli do otkrića da su za sve kriva vrata.

Eksperiment u videoigrici

Psiholozi Gabrijel Radvanski, Sabina Kravic i Andrea Tamplin, sproveli su ovaj eksperiment tako što su dvema grupama dali da igraju videoigru u kojoj su se kretali pomoću tipki sa strelicama.

U igrici su prilazili stolovima na kojima su se nalazili razni predmeti pa je njihov zadatak bio da odnesu s jednog na drugi, a na svakom bi se idućem nalazio novi predmet.

Stolovi su se nalazili ili u istoj ili u različitoj sobi, a udaljenost koju su učesnici prelazili do svakog bila je jednaka. Takođe, predmete su nosili u virtuelnoj torbi, ali nisu mogli da ih vide.

S vremena na vreme ispitivali su ih o tome da li znaju koji predmet nose, a kao što je bilo pretpostavljeno, njihovi odgovori bili spori i neprecizni kad su prolazili kroz vrata i išli u novu sobu.Dokazi i u stvarnom svetu

Radvanski je s kolegama sproveo ovaj eksperiment i u stvarnom okruženju. Zadaci su bili gotovo jednako postavljeni kao i u videoigri.

Udaljenost između stolova u istim, ali i različitim sobama, bila je jednaka, ali torba je bila zamenjena kutijama za cipele. Tako učesnici nisu mogli u njih da vire i vide o kom je predmetu reč, zbog čega varanje nije bilo moguće.

Rezultati su bili gotovo identični eksperimentu u virtuelnom svetu, samo što je razlika između ove dve grupe u stvarnosti bila izrazito velika. Ispitanici koji su prolazili kroz vrata kako bi došli do stola i odložili predmet lošije su odgovarali na pitanje o tome koji predmet nose nego oni koji su predmet nosili u istoj sobi. 

Jesu li zaista kriva vrata?

Sasvim sigurno, takozvani doorway effect, odnosno "efekat vrata", zaista je dokazao kako prolazak kroz vrata "briše" našu memoriju. Ali da li je zaista problem u vratima ili je ljudima lakše da zapamte stvari u prostoriji u kojoj su dobili informacije? Kako bi odbacili ovu pretpostavku, psiholozi su izveli i treći eksperiment.

Neki su učesnici prolazili kroz jedna vrata da bi ušli u novu prostoriju, a zatim su se vraćali u prethodnu prostoriju kroz druga vrata. Prema pretpostavci o lakšem pamćenju stvari na mestima na kojima se dobijaju informacije, povratak u prostoriju u kojoj su uzeli predmet trebalo je da im vrati sećanje, ali nije.

Zašto do toga dolazi?

Efekat praga zapravo nam govori o tome kako na pamćenje ne utiče samo koliko smo obratili pažnju na nešto ili se potrudili da zapamtimo. Mozak čuva informacije sve do onog trenutka dok nam nisu više potrebne, pa ih zamenjuje novim. U suprotnom naš um bi bio pretrpan velikom količinom podataka.