"RAKIJA SE NE SLUŽI HLADNA" Blog o omiljenom piću

Ipak, da li se o rakiji dovoljno zna? 

Dva zaljubljenika u ovo piće, Ilija Malović i Zoran Radoman, napravili su blog posvećen rakiji, koji nosi naziv "Rakija, uglavnom", nastao zahvaljujući njihovoj želji da predstave srpsku rakiju na pravi način.  

U razgovoru za Direkto.rs Zoran je otkrio kakvi stereotipi prate srpsko tradicionalno piće, koje rakije su najbolje, kako se zapravo rakija konzumira, i zašto su pokrenuli ovoj blog.

Kako Zoran kaže, "Blog Rakija, uglavnom" pokrenuo je sa prijateljem Ilijom Malovićem pre tačno šest godina, u želji da naprave jedinstveno mesto posvećeno srpskoj rakiji, a koje je već predugo nedostajalo na internetu. Drugim rečima, navodi on, hteli su da naprave blog koji bi i sami želeli da prate i čitaju.

- Ono što se usputno desilo je nastanak i postepen razvoj rakijske scene, prvo na internetu, ali u stvarnom prostoru: sajmovi, takmičenja, radionice, i sve više obaveštenih potrošača, registrovanih proizvođača i ugostitelja koji su spremni da uvrste voćne rakije u svoje karte pića. Zaista smo ponosni na to - ističe Zoran Radoman. 

Prema rečima našeg sagovornika, rakiju već vekovima prate stereotipi koje možemo podeliti na one u vezi sa proizvodnjom rakije, kvalitetom, ali i načinom ispijanja, odnosno "upotrebom" rakije.

- Ja volim da kažem da je rakija odavno zalutala među jeftina pića koja služe za brzo opijanje, a zapravo joj tamo nikako nije mesto. Takođe, postoji uvreženi stav da je sirovina za rakiju drugorazredno, često nezrelo ili trulo voće koje domaćin ne može da proda. Čak i oni koji rakiju vole često je predstavljaju u takvom, vulgarnom ruhu. Pogledajte samo kakve sve sadržaje možete naći na YouTube ako ukucate reč rakija - objašnjava naš sagovornik. 

Mnogi se pitaju kako se se zapravo služi rakija, a Zoran navodi da ne postoji propisani način.

- U našim tekstovima nudimo predlog kako bi trebalo poslužiti rakiju da bi se moglo uživati u svim aspektima kvaliteta ovog pića. To znači da rakija ne treba da bude previše hladna - da bismo osetili dragocene arome, ali i da je treba poslužiti u čaši određenog oblika da bismo pojačali senzacije mirisa i ukusa. Takva čaša treba da ima stopu, da se širi ka sredini i sužava ka vrhu, kako bismo zarobili lepršave arome koje bi inače brzo pobegle. Iz male čaše ili tradicionalnog čokanja, to ne možemo da osetimo. 

Prema Zoranovim rečima, nabolja rakija - ne postoji.

- Svaka voćna rakija treba da zadovolji minumum kvaliteta što podrazumeva poštovanje faza tehnološkog postupka. Treba izbegavati odrednice tipa "dobra je, nije me sutradan bolela glava", ili slično, već treba promovisati kvalitet i širiti glas o rakijama registrovanih proizvođača kao i lokale u kojima se takve rakije služe. Na svu sreću, danas postoji dovoljno informacija u literaturi, ali i na internetu. Moji prijatelji Ilija Malović i Vladimir Dulović i ja smo koautori knjige "Rakija" u kojoj možete da nađete zanimljive i vredne informacije u vezi sa svim navedenim "problemima" koji prate rakiju.

Na pitanje, uz koju hranu rakija najbolje "leži", Zoran objašnjava: 

- Rakija se tradicionalno služi kao aperitiv, uz sireve, suvo meso i hladna predjela. Ovo važi za bezbojne voćne rakije, međutim, stare (obojene) rakije treba piti kao dižestiv, dakle nakon jela, uz crnu kafu i kolače koji nisu preslatki. Tokom ovih zimskih dana preporučio bih grejanu rakiju uz kiseli kupus i beli masniji sir, a posle obroka neku staru šljivovicu uz kvalitetnu crnu čokoladu ili dunjevaču iz hrastovog bureta uz domaću štrudlu sa orasima. Najviše volim da rakiju degustiram samu, nekoliko sati posle obroka, dakle kad niste ni gladni ni previše siti - kaže naš sagovornik. 

Ljubitelji rakije često se pitaju, šta je potrebno da rakija bude savršena?

- Savršenstvo rakije može se postići uz poštovanje svih faza procesa dobijanja rakije. To znači tehnološki zrelo, što manje hemijski tretirano voće, vrenje u pokrivenim sudovima na kontrolisanom temperaturi ne višoj od 19 stepeni , bez prisustva vazduha i mešanja kljuka; destilaciju u bakarnim kazanima i prepek uz odvajanje frakcija prvenca i patoke; dobijanje rakije na jačini od minimum 60% alkohola, a zatim odležavanje ili starenje u hrastovim buradima. Nakon toga možemo rakiju da postepeno svodimo destilovanom vodom na pitku jačinu (40-45%). Ovo su grube smernice, u praksi sve zavisi od voćne vrste i da li želimo da dobijemo rakiju ili da je ostavimo bezbojnom. U svakom slučaju, potrebno je potražiti stručnu pomoć tehnologa.

Zoranova omiljena rakija je, kako kaže, bez dvoumljenja, šljivova prepečenica.

- Da budem sasvim precizan: najviše mi prijaju stare šljivove prepečenice dobijene od autohtonih rakijskih sorti šljiva kao što su šljive iz porodice crvene ranke, požegača (madžarka) i trnovača (jakljanka) - završava naš sagovornik. 

Za sve ljubitelje rakije blog "Rakija uglavnom" je pravo mesto ukoliko želite da ovo piće razumete i konzumirate s uživanjem. Udravlje!