Ko su bili fudbalski reporteri - junaci radija (AUDIO)

Davno prošlo, lepo vreme, kada su stadioni širom Jugoslavije bili puni, kada se igrao jedan od najboljih fudbala u Evropi, a svi u rukama na tribinama imali radio aparate. Nije bilo interneta i mobilnih... "Koliko je u Ljubljani, kako je u Skoplju, je l' Sloboda povela...", pitali su oni koji nisu poneli tranzistor, sve dok spiker, recimo u Vinkovcima, nije javio: U Mostaru, Velež - Budućnost 1:0, strelac Semir Tuce.

Oni koji su prenosili utakmice bili su istinski junaci našeg detinjstva, "krili" su se u kutijama i uglavnom nismo znali njihova lica. Samo glasove. Za vas smo izabrali četiri najupečatljivija, Marka Markovića, Ivu Tomića, Jordana Ivanovića i Mirka Kamenjaševića. I nažalost niko od njih nije više s nama...

Legendarni Marko Marković je vodio kultnu sportsku emisiju "Indirekt" ponedeljkom u 19 časova na današnjem RTS. Stariji se sećaju, na primer rubrike "kutak za sporni trenutak", ali je neizbrisiv trag ostavio na radiju, prenoseći utakmice Crvene zvezde. Izuzetne dikcije, poštovanja slušalaca, protivnika, lepog ponašanja, uz njega se učio srpski jezik.

- Beograd... Beograd - često je Marko prekidao kolege sa Marakane", jer je u tom trenutku, 'ajmo reći, Bora Cvetković dao gol i otrčao na "sever".

Preminuo je pred kraj 2011. godine.

Čuveni Jordan Ivanović nije se često pojavljivao na TV, ali je ostao ikona sportskog radio novinarstva. Uglavnom je prenosio utakmice Partizana i reprezentacije, bio je prepoznatljivog britkog glasa, isticao se brzinom reči, poznavanjem materije. Profesionalac! Ostaće večan njegov izveštaj iz Glazgova, sa revanša prvog kola Kupa Kupova, Seltik - Partizan 5:4, kada nije bilo TV prenosa, ali je njegov glas te noći (i ne samo te) 27. septembra 1989. godine ušao u sve domove tadašnje Jugoslavije.  

- A, sada su za Partizan i sekunde važne... Nabačena lopta prema Spasiću. On je prihvata na poziciji levog krila. Poslednja šansa za Partizan... Nabačena lopta. Milko Đurovski je vraća u sredinu... šansa, šansa. GOL! GOL! GOL! Šćepović! Bravo Partizan lavljeg srca - bile su reči  Jordana, koji je sa životne scene otišao 31. maja 2010.
Spontan, ozbiljan, autoritativan, bio je Mirko Kamenjašević iz Sarajeva. Iako je često delovao bezvoljno, gotovo nezainteresovano za ono što se događalo na terenu, to je bio samo privid.

- Bukal tuče topovski sa 35 metara i gol! Ku*ac gol, stativa - jeste rečenica sa "Željine" Grbavice zbog koje je bio suspendovan.
A onda Koševo.

- Sjedi mali p.... ti materina, ništa ne vidim - rezigniran je bio Kamenjašević usred prenosa u jednom trenutku, kada mu je gledalac zasmetao na utakmici reprezentacije.

Umro je 2002. u Španiji gde je izbegao kad je počeo besmisleni rat u Bosni i Hercegovini.

Ivo Tomić je velikan koji je dolazio iz Zagreba. Toliko topline, šarma, vica, i najgori fudbalski meč pretvarao je u spektakl. Njegov glas, specifičan način komentarisanja i pesnički stil, kojim bi dočarao dešavanja na terenu, ali i oko njega, držali su ljude prikovanim za stolicu, bila je to simfonija za uši. Tomić je znao da razgali dušu svakog slušaoca, da  očara svojim nadahnutim pesničkim sentencama iz Maksimira, ali i iz Vinkovaca, Rijeke, Osijeka...
- Nogomet nam je kao Dinastija, ništa ne valja, a svi ga gledamo
- Crna strela - Mitar Mrkela. K’o raketa, k’o kometa, kao strijela odapeta.
- O Ćiri Blaževiću: Čovjek s osmijehom demona, s licem Alena Delona
- Partizan je danas u Vinkovcima samo partizančić, nešto kao izvlačenje lota bez Suzane Mančić.
- U šesnaestercu prava je gungula, od naleta Šurjaka i Žungula!
- Rajko Janjanin je promašio prazna vrata: Mila moja majko, što promaši Rajko!
- Ajme meni, majko mila, zagrebačkog Černobila, Dinamo primio i peti gol!
- Dejan Savićević bio je pak "mače s Morače".
- K vragu ovaj svijet, k vragu i nogomet, nek’ me čuje i sjeverni i južni pol, Besek dao i treći gol.
- Evo ga, Predrag Spasić. Moja malenkost inače podsjeća na njega, ali ne po nogometnoj klasi, već po broju na glavi vlasi!”
- On je onaj koji grmi i sijeva, mislim na Pančeva
- Zagrebački nogometni ban Zvone Boban
- Klasična varka miša Piksija iz Niša
- Bora Cvetković je bio Lane s Korane, pa Lane s Marakane
- Poletjela bijela lastavica, Damir Desnica
- Na Poljudu puca bruka , Rad vodi protiv Hajduka
- Prije će na sjevernom polu roditi banane nego što će Škoro zatresti mrežu Zvezde s Marakane
- Kakva varka Mlinarić Marka
- Jagodinska haubica Nikolić Jovica
- Ništa sok, ništa kava, evo ide Dimitrijević Čava
- Za Hajduk šampanjac, a za Zvezdu pasulj prebranac

Samo su neki od sjajnih Tomićevih rima. Umro je u Zagrebu 14. februara 1992.