LUDILO MOZGA Novogodišnji intervju s Njegošem

Ispratili ste događaje u Crnoj Gori, šta možete reći povodom donošenja Zakona o slobodi veroispovesti?

- Viđi posla cara opakoga,
koga đavo o svačemu uči:
"Crnu Goru pokorit ne mogu
ma nikako da je sasvim moja;
s njima treba ovako raditi..."
Pa im poče demonski mesija
lažne vjere pružat poslastice - rekao je Petar II Petrović Njegoš.

Šta biste poručili onima koji se bore za odvajanje crkve?

- Bog vas kleo, pogani izrodi,
što će turska vjera među nama?
Kuda ćete s kletvom prađedovskom?
Su čim ćete izać pred Miloša
i pred druge srpske vitezove,
koji žive doklen sunce grije? - istakao je Njegoš i dodao da "kome snaga leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom".

Kakva je onda poruka drugoj strani, koja se bori za očuvanje Srpske pravoslavne crkve?

- Viđeste li čudo i znamenje
ka se dvije munje prekrstiše?
Jedna sinu od Koma k Lovćenu,
druga sinu od Skadra k Ostrogu,
krst od ognja živa napraviše.
Oh, divan li bješe pogledati!
U Svijet ga jošt nije takvoga
ni ko čuo niti ko vidio.
Pomoz, Bože, jadnijem Srbima,
u ovo je neko znamenije!

Zašto nam se sve ovo dešava?

- Bog se dragi na Srbe razljuti,
za njihova smrtna sagrešenja.
Naši cari zakon pogaziše,
počeše se krvnički goniti,
jedan drugom vadit oči žive,
zabaciše vladu i državu
za pravilo ludost izabraše.
Nevjerne im sluge postadoše
i carskom se krvlju okupaše.
Velikaši, proklete im duše,
na komate razdrobiše carstvo,
srpske sile grdno satriješe.
Velikaši, trag im se utro,
raspre sjeme posijaše grko,
te s njim pleme srpsko otrovaše;
Velikaši, grdne kukavice,
postadoše roda izdajice!

Ima li nade?

- Nada nema pravo ni u koga,
do u Boga i u svoje ruke,
nadanje se naše zakopalo
na Kosovo u jednu grobnicu.
U dobru je lako biti dobar
na muci se poznaju junaci! - zaključio je vladika Njegoš.