"Ćerku oborio biciklista, kod lekara peripetije jer nemamo fiksni?!"

Nezgodu sa Ade za sad ću ostaviti po strani, a svaki roditelj zna kakav je stres kad ga zove uplakano, uplašeno dete, još ako čujete da ne može da hoda postaje jasna ona narodna "ne dao ti Bog šta ti majka pomisli".

Uglavnom, kad sam došla do ćerke laknulo mi je, bila je na nogama, glava joj nije bila povređena i sama je ušla u automobil. Poderana majca, rane na stomaku i ruka obavijena kesom leda. Neko joj je pomogao, hvala mu beskrajno...

Bila je isrpljena i žalila se na mučninu, htela sam samo što pre da dođemo do doktora i to se desilo (za naše prilike) relativno brzo. Očekivala sam peripetije u domu zdravlja zbog kovida i samog kraja radnog dana, ali primljene smo bez većih zastoja.

Doktorka je detaljno pregledala, razgovarala sa detetom i dala nam uput za Univerzitetsku dečiju bolnicu u Tiršovoj.

Posmatrala sam ćerku kojoj je naporno da sedi, postajala sam nervozna jer je prošlo skoro sat vremena od kad je pala i dalje ne znam koliko je ozbiljno povređena.

Onda je doktorka počela da kuca u kompjuteru... Doktorka, kojoj sam se trenutak pre toga divila što predano pomaže mom detetu mučila se kao osnovac sa tastaturom i administrativnim delom posla.

Dobro, što se mora nije teško, trajalo je to bar koliko i pregled, ali dočekali smo i papir s kojim smo otišle kod sestre.

Onda je ona kucala bar isto toliko, Jovo nananovo, dete je jedva stajalo na nogama. Pred kraj tog posla me pitala za broj fiksnog telefona.

Rekla sam da nemamo, da upiše mobilni, međutim, kako mi je objasnila to je nemoguće, jer sistem ne dozovoljava.

- Gospođo, tehnički ne mogu da Vam izdam uput, nije do mene - rekla je iznervirana medicinska sestra.

- Molim Vas da se ne bavimo sada fiksnim telefonom upišite bilo koji - rekla sam joj.

Onda je probala sa nulama, pa je išla kod doktorke, čekali smo da završi sa pacijentom koji je bio ne pregledu i igra živaca je svakog trenutka vodila do kulminacije.

Kad je konačno doktorka završila, vratila se i sestra i rekla da dam nečiji fiksni telefon, pa je upisan od moje svekrve. (Kao da je to garancija bilo čega?! Je l' sigurnije da mi neko drugi s' fiksnog javi umesto da primim poziv na mobilni kad bude potrebe da me kontaktiraju iz zdravstvene ustanove povodom zdravlja mog deteta? Naravno, budalaštine...).

Bilo je i sestri neprijatno što smo čekale na uput, izvinila se i prokomentarisala da mnogo ljudi nema fiksne telefone, pa ne razume zašto taj podatak ne promene u sistemu.

Što je najgore imamo neki fiksni kod kuće preko kablovskog operatera, ali ga ne koristimo, nepotreban je i ne znam taj broj.

Sve u svemu, imam i dug roditeljski staž, debele živce i mnogo strpljenja, mislila sam da me malo toga može iznenaditi, ali događaj od juče svakako je u kategoriji verovali ili ne.

Na kraju, dete je zbrinuto, povredila je ruku, ali je hvala Bogu prošla dobro! 

Ipak, neprijatnost zbog čekanja na uput jer ne koristimo fiksni telefon, u situaciji u kojoj smo svi dali sve od sebe da što pre pomognemo povređenom detetu, ne može da ne ostavi osećaj zgranutosti i razočaranja procedurama. 

A što se tiče nezgode na Adi, ćerka je vozila rolere svojom trakom, a oborio je biciklista iz suprotnog smera, koji se vozio sa još četvoricom.

Odrasla osoba i četiri dečkića njenih godina vozila su bicikle u dva reda, trojica u prvom, a dvojica u drugom. Prvi su se pomerili iz njene trake kad su je videli, ali drugi nisu mogli da je vide (od ovih iz prvog reda), pa je jedan naleteo pravo na nju.

Nezgode se dešavaju, ali neodgovorno ponašanje treba sankcionisati, međutim to je već druga tema.

Mada, kad smo već kod sankcionisanja, doktorka je prilikom pregleda pomenula da bi trebalo da piše izveštaj policiji, ali da je bitnije da dete stigne što pre u Tiršovu i složila sam se.

Nisam najbolje razumela to oko policije, pretpostavila sam da je to neka službena dužnost. Verovatno da bi se utvrdilo da li su povrede nastale kao što smo ispričale kad smo se pojavile ili drugačije.

Sumnjam da bi se policija bavila pronalaženjem čoveka koji je poveo četiri dečkića u vožnju i kako se desilo da obore devojčicu, ali mislim da mi je dužan to objašnjenje! 

Možda "nadležni" da pronađu način kako da do tog objašnjenja ipak dođe, jer sigurna sam da ovaj naš slučaj nije jedini i da će se ponavljati!