Dečaka rodila baka: "Najbolja tašta na svetu"

Res Dženkins (30) iz Južnog Valesa, postao je otac pre tri godine, kada je njegova tašta rodila njihovo dete. Džulija Bradford (49) se ponudila da bude surogat i da rodi sebi unuka, budući da je Džesika otkrila da ima rak grlića materice još kada je imala 18 godina. Tada su joj doktori saopštili da nikada neće moći da ostane trudna zbog terapije koju će morati da primi.  

- Neki su smatrali da je malo čudno da tašta rodi našeg sina, ali da nije bilo nje, on uopšte ne bi bio ovde. Živimo u 21. veku i koliko god neobično bilo, vredelo je jer sad gledam kako se Džek smeje i igra - kaže otac i dodaje da ima najbolju taštu na svetu.

Res je od detinjstva bio zaljubljen u Džesiku, koja se, kako kaže, rodila za ulogu majke. Ali kada je imala samo 18 godina, postala je najmlađa žena u Velikoj Britaniji kojoj je dijagnostifikovan rak grlića materice. Tada su joj rekli da je jedini način da se ostvari kao majka da izvadi jajne ćelije i da ih zamrzne.

- U početku lekari nisu ni slutili da ima vremena za to, jer su želeli što pre da započnu hemoterapiju. Ali Džesika ih je molila da pokušaju, pa je kasnila nedelju dana na hemoterapiju. Uzeli su 21 jaje, a samo deset je preživelo - kaže suprug.Dodaje da mu je Džesika, kad se suočila s dijagnozom, dala izbor da ode, odnosno da potraži drugu ženu koja bi mogla da rodi, ali on nije mogao da je ostavi jer je jako voli.

Na dan kada je započela terapiju, Džesika je izvadila jajašce koja su potom oplođena Resovom spermom. Džulija se ubrzo ponudila da im rodi dete i počela je da uzima lekove koji su joj pomogli da izgura trudnoću.

- Razgovarali smo o tome da potražimo iskusnu surogat majku, ali mislili smo da je sigurnije da je to ipak bude neko iz naše porodice. Naravno da je to bilo malo nadrealno i teško je opisati rečima. Pretpostavljam da smo u početku bili malo nesigurni i nervozni, ali Džulija je bila neverovatna - kaže otac deteta.

- Bio sam na svim pregledima, a kada nam se sin rodio drugog decembra 2016, svi smo bili bili presrećni - kaže on.

- Zapravo, hteo sam da sačekam ispred da se dete rodi, ali tada se to jednostavno dogodilo. Džes je držala maminu ruku, a ja sam sedeo na ćošku i tresao se. Kad se Džek rodio, bio sam potpuno izgubljen, bez reči. Jednostavno nisam mogao da govorim - kaže mladi otac.

- Naš sin je izgledao isto kao Džesika. Nikad neću zaboraviti radost na njenom licu. Jedva je uspela da izgovori "hvala" svojoj mami. To je bio jedan od najlepših trenutaka u našem životu - kaže on.

Maleni Džek sada ima tri godine, voli da igra fudbal, skače na trambolini i gleda crtaće.

- Voli da bude pored mame, ali zna i mene ponekad da prati kada radim nešto po kući. Često se “svađa” sa mnom i vrlo je nestašan, ali beskrajno zabavan - kaže ponosni tata.

Džek svoju baku, naziva bakom, a još je mali da bi shvatio šta to znači i da ga je ona u stvari rodila.

- Nismo mogli da kontrolišemo rak, ali ona je zaista rođena za ulogu majke i gledajući je sa sinom ispunjava me radošću - kaže baka, koja se danas posvetila promociji borbe protiv raka grlića materice.