Ispovest žene koju je odgajila maćeha: "Ona je moja majka"

Neimenovana mlada žena opisala je svoje odrastanje na Fejsbuk stranici "Humans of New York" pod haštagom #quarantinestories (priče iz karantine).

Kaže da joj je maćeha bila toliko divna i brižna da nema srca da je zove "maćeha", već je ona za nju jedina majka koju je ikada imala.Ovo je njena ispovest:

Živela sam sa biološkom majkom u Moskvi do svoje devete godine. Ona je bila vrlo ogorčena žena. Sećam se da sam je volela uprkos mračnim trenucima koje je imala, ali ona je mene zanemarivala. I bila je nasilna. Na kraju je moj otac uspeo na sudu da dobije starateljstvo i doveo me da živim s njim.To mi je bilo prvo putovanje avionom i bila sam fascinirana. Kada sam došla u njegov stan, imala sam svoju spavaću sobu. Dve male plišane pčelice su sedile na stoliću - majka pčela i beba pčela. One su bile poklon za mene od očeve žene Elene, čuvam ih i dan danas.

Elenu zovem svojom "majkom" jer mi se ne sviđa reč "maćeha", to nije dovoljno. Ona je imala toliko strpljenja sa mnom, iako sam bila problematično dete. Bila sam tiha, uglavnom sam se držala po strani.Tokom te prve godine toliko puta sam je ugrizla da je morala da nosi duge rukave. Ali, ona, moja majka, nikad nije bila neprijateljski orijentisana prema meni, nikad nasilna, nikad, nikad nasilna. Čak i kad bi se naljutila, uvek sam se osećala kao da sam vredno ljudsko biće.

Naša dvadeseta godišnjica bila je 2. aprila ove godine. Ona je bila tu za mene u bolu i tugi. Bila je pored mene u svim velikim životnim trenucima. Sve što sam ikada dobila od nje je ljubav.Ona, moja majka, mi ne govori puno o svom životu pre mene. Znam da je oduvek htela da bude mama, ali se udala za mog oca prekasno da bi ostala trudna. Kad god je pitam o tome, ona ne želi da govori o detaljima. Samo mi kaže da sam ja jedino dete koje joj treba.