TRPI, TRPI, PA ZAKRPI Izađite iz uloge žrtve

Govorimo o popularno nazvanom izigravanju žrtve ...Međutim, prema rečima psihologa Nebojše Jovanovića, kada se osoba tako ponaša odnosno izigrava žrtvu ona se najčešće ne folira,  već se tu radi o usvojenom mehanizmu kog često nismo svesni.

Ljudi nauče da izvlače nekakvo nezdravo zadovoljstvo iz raznih uloga.

- Nijedan čovek ništa ne radi ako od toga nema bar neku emocionalnu dobit. Psihoanalitičari to zovu sekundarna emocionalna dobit, jer osoba na izgled ima štetu, a zapravo ispod ima korist od određenog ponašanja - pojašnjava Jovanović za Direktno.rs.

Problem kod žrtvi je što često ne postavljaju granice u ponašanju drugih prema njima, pa kad im prekipi postaju agresivni i to neprimereno konkretnoj situaciji.

Međutim, okolina često "veliča" žrtve pa kažu "vidi mučenik koliko se trudi ili ona je prava žena, ali izgibe" i onda su oni zbog svog zalaganja zapravo moralni pobednici.Ne igraju ni sve žrtve na istu kartu, a samosažaljevanje je suština kod svih. Česti su odnosi u kojima se žrtva savršeno uklapa sa svojim partnerom koji takvo ponašanje podržava i to je zapravo odnos simbioze u prirodi nazvan parazit i domaćin.

Za svoje nezadovoljstvo žrtve uglavnom optužuju druge, budeći u njima osećaj krivice. Uvek im drugi nešto uskraćuju, uvek drugi nisu uradili nešto što je žrtva očekivala...

Na taj način žrtva prebacuje odgovornost za svoj život sa sebe na druge. Vrlo često, međutim, bližnji pristaju na to i preuzimaju odgovornost za ponašanje i osećanja žrtve. Tako neguju taj njen stav i onemogućavaju promenu.

Psiholog savetuje da svako pre svega treba da postane svestan koristi koja je do tad bila nesvesna.

- Šta dobija veličanjem sredine i ukoliko se toga odrekne da li će dobiti nešto drugo, možda slobodniji život, jer često ne može i jedno i drugo - dodao je.

To se rešava isključivo umerenošću, jasnom procena šta je u redu, a šta ne.

Osnovni obrasci ponašanja koje karakteriše žrtvu su:

Udovoljava drugima i izbegava konflikt po svaku cenu.

Zanemaruje svoja prava i ne poštuje svoje potrebe, a često ih uopšte ne prepoznaje.

Ne postavlja granice drugim ljudima.

U komunikaciji je anksiozna i nesigurna, u neprekidnom strahu da će nekog povrediti.

Nije u stanju da drugima stavi do znanja šta oseća, šta misli, u šta veruje.

Strahuje da preuzme odgovornost za svoje postupke i to prepušta drugima. Na taj način dozvoljava drugima da upravljaju njenim životom.

Potpuno je pogrešno misliti da uvek i u svakom momentu treba da postupite ispravno, moralno, savršeno tako da svi budu zadovoljni. A žrtve u to veruju i, ako ne urade tako, doživljavaju sebe kao nekog ko je bezvredan i zaslužuje da bude kažnjen i nesrećan, pojašnjavaju stručnjaci.

Uloga žrtve je najveća žrtva koju možete podneti u životu. Žrtva se uvek oseća neispunjeno, prazno i nesrećno jer zanemaruje svoje potrebe i, da bi je prihvatili drugi, zapravo sama ne prihvata sebe, zato naučite da kažete ne i prestanite da krivite druge.