Koji je vaš mehanizam?

Pod dejstvom preplavljujuće popularne psihologije ako ne prokomentarišete da drugi imaju „Ego veliki kao kuća“ ili „Ma, iz njega govori ego“, „Tako reaguje jer sam ga takla u ego“, uopšte niste „IN“. Jer sad svi kao više ne tračarimo nego „samo“ komentarišemo druge i to etiketirajući ih „modernom reči“ aposolutno nesvesni da taj isti Ego progavara zapravo iz nas samih.

Prevod reči je jednostavan. Ego znači Ja. Ali u kolokvijalnom govoru može da se „pomeša“ sa jakim ili slabim karakterom, samopozdanjem, prepotentnošću, sebičnošću (egoizam). Svi imamo ego. Poenta je u balansiranju.

Ego je kao mač sa dve oštrice. On je istovremeno i pokretač i naš identitet ali i tvrdoglavost, ponos, osuđivanje drugih. Poželjno je da se s vremena na vreme zapitamo da li nešto radimo da bi se osećali bolje ili samo da bi okolini nešto dokazali iako se osećamo loše. Emocije su ključ.

Stvar je relativno jednostavna. Osluškujte sebe i ako nećete nikome priznati, znaćete da li je vaš Ego postao veći od vas i da li ste počeli da mu robujete. Niste ga stavili u funkciju inicijatora produktivnih odnosa, načina komunikacije i realizacije vaših potencijala.

Još jednostavnija formula je da shvatite da ono što radite kad vas niko ne gleda to je ono što zapravo jeste. Kad ste sami znate koje izbore pravite.

Jedan od načina da „prevaziđete“ svoj ego koji uporno govori „Najbolji si i najpametniji, drugi ne valjaju“,je da svoje JA sem sebi,pripišete i svima onima koji su direktno ili indirektno uticali na ono što ste danas. Niko se nije sam stvorio, oformio i izgradio.

Marko Aurelije dok je šetao Rimom i dok su ga svi hvalili imao svitu koja mu je na uvo šaputala „Ti si samo običan čovek“. Zato nikad ne bi trebalo da zaboravimo da smo samo ljudi sa svim manama i vrlinama i nismo rasli u vakuumu i sami se formrali kao ličnosti. Možda smo se nadogradili ili dodali začine ali nismo bili sami.

Balansirati egom je zapravo onda kada svaku pohvalu, veličanje ili nagradu prihatite ali ne da je samo i isključivo vaša, već svih vaših „životnih mentora“ od kojih ste nešto čuli naučili i utkali u sebe.

U psihologiji govori se o “mehanizmima odbrane”, odnosno obrascima ponašanja i razmišljanjima koja imaju za cilj da se ego što bolje zaštite. Odbrambeni mehanizmi su jedan od načina uz pomoć kojih možemo videti kako se ljudi brane od neprijatnih misli, osećanja i ponašanja.

Ne brinite svi smo ponekad bili u nekoj od navedenih kategorija i to je normalno. Problem je kada neko kaže „Ja uopšte nisam sujetan, nemam ego i nikada se nisam ponašao po dole navedenim principima“. Zato samo hrabro odaberite svoj „mehanizam“ i onda kad čujete kako treba da „radite na sebi“ znaćete šta to zapravo znači.

1. Poricanje (negacija) - odbijanje da se prihvati stvarnost ili činjenica, ponašajući se kao da bolan događaj, misao ili osećanje ne postoje. Mnogi ljudi koriste poricanje u svakodnevnom životu da bi izbegli suočavanje sa bolnim osećanjima ili oblastima svojih života sa kojima ne žele da se pomire.

2. Regresija - vraćanje na raniji stadijum razvoja kada smo suočeni sa neprihvatljivim mislima ili nagonima. Odrasli mogu regradirati kada su pod velikim stresom, odbijajući da napuste svoj krevet i uključe se u normalne, svakodnevne aktivnosti.

3. “Acting out” - je ispoljavanje ekstremnog ponašanja sa ciljem izražavanja misli ili osećanja koje je osoba nesposobna da iskaže na drugačiji način. Umesto da kaže “ljut/a sam na tebe”, osoba koja koristi “acting out” bacaće knjige ili će udarati u zid.

4. Disocijacija ili izolacija - kada osoba izgubi pojam o vremenu i/ili identitetu i umesto starih u trenutku stvori nove predstave o sebi kako bi nastavila sa životom. Osobe koje su disocirane obično gube pojam o vremenu ili o sebi i o svojim uobičajenim mislima i sećanjima. Na taj način, osobe koje su disocirane mogu se odvojiti od stvarnosti za neko vreme i živeti u drugom svetu koji nije pretrpan mislima, osećanjima i sećanjima koja su nepodnošljiva.

5. Podeljeno mišljenje - je manji oblik disocijacije, delovi sebe su odvojeni od svesti ostalih delova i ponašanja. Kao da osoba ima podeljene skupove vrednosti. Na primer, neko može biti iskrena osoba koja ne plaća porez i na taj način održava oba sistema vrednosti odvojeno, ostajući nesvesna misaonog nesklada.

6. Projekcija - pogrešno pridavanje sopstvenih neželjenih misli, osećanja ili nagona drugoj osobi koja nema te misli, osećanja ili nagone. Projekcija se najčešće koristi kada osoba ima neprihvatljive misli koje ne može da iskaže, ili kada joj se gadi sama pomisao da ima takve misli. Na primer, supruga može biti ljuta na svog muža zato što ne sluša, a ustvari je ona ta koja se ljuti na sebe jer ne sluša.

7. Reakciona formacija - obrtanje neželjenih ili opasnih misli, osećanja i nagona u njihove suprotnosti. Na primer, žena koja je veoma ljuta na svog šefa i koja želi da da otkaz, umesto toga postaje preterano ljubazna prema svom šefu. Ona nije u stanju da izrazi bes i nezadovoljstvo svojim poslom i umesto toga postaje preterano ljubazna kako bi javno pokazala svoj „nedostatak“ besa i nezadovoljstva.

Ako prepoznate nekoliko ovih kod sebe, ne brinite – svi ih koriste.

8. Potiskivanje - nesvesno blokiranje neprihvatljivih misli, osećanja i nagona. Najvažnije za potiskivanje je da je nesvesno, i zbog toga ljudi imaju jako malo kontrole nad njim. “Potisnuta sećanja” su sećanja kojima su u nesvesnom i kojima je blokiran pristup i pregled.

9. Pomeranje - preusmeravanje misli, osećanja i nagona sa jednog predmeta ili osobe na drugu osobu ili predmet. Klasičan primer je čovek koji je ljut na šefa, ali ne može da ispolji bes na šefu jer se plaši da ne bude otpušten. Umesto toga, on dolazi kući i šutira psa ili se posvađa sa ženom. Taj čovek preusmerava svoj bes sa šefa na psa ili ženu.

10. Intelektualizacija - preterano razmišljanje kada smo suočeni sa nekim neprihvatljivim nagonom, situacijom ili ponašanjem bez uključivanja emocija. Na primer, osoba koja je upravo saznala da ima neizlečivu bolest, umesto da ispolji svoju tugu i patnju, fokusira se na detalje svih mogućih bezuspešnih medicinskih procedura.

11. Racionalizacija - smeštanje nečega u drugačije svetlo ili davanje drugačijeg objašnjenja za nečija zapažanja ili ponašanja, sa ciljem menjanja stvarnosti. Na primer, žena je izlazila sa muškarcem koji joj se veoma dopadao, misli da ju je iznenda ostavio bez razloga. Ona preformuliše situaciju u svojoj glavi i kaže: “Sve vreme sam sumnjala da je gubitnik”.

12. Poništavanje - pokušaj da se povuku nesvesna ponašanja ili misli koja su neprihvatljiva ili bolna. Na primer, nakon što shvatite da ste nenamerno uvredili nekog dragog, vi sledećih sat vremena provedete hvaleći njegovu lepotu, šarm i intelekt.

13. Sublimacija - preusmeravanje neprihvatljivih nagona, misli i emocija u prihvatljive. Na primer, kada osoba ima seksualni nagon koji ne bi volela da ispolji, ona se usmeri na rigorozne vežbe. Sublimacija se takođe vrši i humorom. Korišćen kao mehanizam odbrane, humor predstavlja preusmeravanje neprihvatljivih nagona ili misli u šale. Humor smanjuje napetost situacije i stvara udobnost smeha između osobe i nagona.

14. Kompenzacija - proces kontrabalansiranja opažene slabosti, naglašavanjem snage u drugim oblastima. Na primer, kada neko kaže, “ja ne umem da kuvam, ali sigurno umem da perem sudove!” on pokušava da kompenzuje svoj nedostatak u kuvanju, naglašavanjem svoje sposobnosti čišćenja.