Najusamljeniji supružnici se viđaju SAMO kod kuće

Ljudi su socijalno orijentisana bića i potrebna im je duboka emocionalna veza da bi se osećali smisleno. U odrasloj dobi većina ljudi traži tako nešto od svog partnera. Očekujemo da će nam partner ispuniti većinu naših potreba za druženjem i intimnošću.

Iako većina ulazi u brak s mišljenjem da će im partner biti najbolji prijatelj, pored srodne duše, sve češće se muževi i žene razdvajaju i doživljavaju visok nivo usamljenosti u braku.

U stvari, istraživanja dokazuju da se trećina svih starijih parova u braku oseća usamljeno.

Do sada su se psiholozi uglavnom fokusirali na dinamiku u braku kako bi objasnili usamljenost kod starijih bračnih parova. Iz ove perspektive predložena su dva moguća objašnjenja.

Prvo, moguće je da uobičajene okolnosti u braku vode ka usamljenost. Iako usamljenost proizilazi iz nedostatka socijalne interakcije, može se desiti da ljudi namerno sabotiraju sve socijalne susrete.

Studija sprovedena na Univerzitetu u Montkleru analizirala je preko 1.400 heteroseksualnih bračnih parova, u periodu od osam godina, u starosnoj dobi između 50 i 80 godina, piše “Psichology Today”.

Oba partnera su učestvovala u opsežnom istraživanju u tri navrata, jednom 2006 godine, ponovo 2010 godine i poslednji put 2014 godine.

Jedan usamljen, a drugo ne

Pitanja koja su im se postavljala odnosila su se na podršku i razumevanje partnera, kao i na to koliko su bili bliski. Podaci su pokazali da je potrebno samo nekoliko smislenih odnosa u životu da se čovek oseća srećno, ali zanimljivo je da nivoi usamljenosti između muževa i supruga nisu povezani. Naime, istraživači su otkrili da se jedan partner može osećati izuzetno usamljeno, a drugi ne.

Otkrili su da su prijateljstva važnija od porodičnih odnosa prilikom umanjenja usamljenosti. Onaj partner koji je smanjio većinu socijalnih interakcija u braku češće se osećao usamljeno. Ispitanici koji su imali zajedničke prijatelje imali su zajednička druženja pa su se osećali manje usamljenim.

Najviši nivo usamljenosti dogodio se kod parova koji su naizgled vodili odvojene društvene živote i družili su se samo kod kuće. Takođe, onaj koji je usamljen češće bi ostao u kući, dok bi drugi partner bežao iz kuće.

Usamljenost za dvoje izgleda ovako:

Sami smo čak i kada se s nekim držimo za ruke, ali osećamo da nas taj neko kritikuje, ne razume nas ili nas u suštini odbija.

Sumnjamo da je osoba sa kojom se zabavljamo u nekim svojim mislima i da ju je za nas baš briga.

Sami smo kada govorimo ono što nam je važno, jer vidimo da naš partner gleda na sat ili gleda kroz nas.

Sami smo kada smo s nekim ko kaže: “To je vaš problem i ne opterećujte me sa time.”

Sami smo kada nam neko ko inače izjavljuje da je s nama kaže: “Molim te nemoj me zamarati s tvojim glupostima.”

Sami smo kada osetimo olakšanje kada onaj koji je navodno sa nama ode i zatvori vrata za sobom.

Biti sam u vezi je teže nego biti sam - sam

Ako smo zaista sami, možda ćemo upoznati nekoga. Ali ako smo sami u vezi, moramo da vidimo da li možemo nešto da promenimo. Ako ne možemo, vreme je za radikalne promene.

Prvo što treba da uraditi jeste da skrenete pažnju partneru na probleme, morate saopštiti drugoj strani da ovo nije privremena stvar i da vam nedostaje bliskost.