"Osmehnula mi se crnka mnogo viša od mene i ... odbila me"

"Kustendorf" je mesto za uživanje u kulturi, umetnosti, sveopšte nadahnuće, a sve to može i nekako da dovede do emotivne veze. Što u se mom slučaju nije desilo, zbog razlike u centimetrima. U visini.

To što sam kao februar, kraći od ostalih definitivno postaje problem... pogotovo kad dodajem na kilaži. Pa tako, na "Kustendorfu" ugledah divnu crnu devojku, koja je, baš Kusturicu da citiram, dokaz da je "ženska ljepota najbliža tačka između ljudskog roda i vječnosti". I tako ja "bacim pik" na nju, ona se osmehne.

Divnog li osmeha... Al šta mi vredi, kratak sam. Da budem iskren to sam i njoj rekao... Ali sam predložio rešenje, na kojem se nije direktno glasalo. Da ja hodam ivičnjacima kad šetamo ulicom, da nosim hoklicu u grad, a u krevetu... Dobro, ne morate baš sve da znate.

Očigledno ni ona nije želela sve da zna, pa je predlog načelno odbijen.

Uvređen, razočaran u to što me rođeni otac skratio za obe noge, udarih po rakiji. Drugoj, trećoj... Zabrojah se, pa krenuo do toaleta, a tamo... Red kao za burek. Kreću muške priče, a ja se jadam momku pored mene. Pričam mu o njenom glasu, njenom osmehu, tome kako i ona ima osećaj da mene poznaje... Sit se ispričao, jedno 20 minuta... On me gleda, klima glavom... I na kraju se osmehne i kaže - "I didn't understand you a word".

...Bolje...