REČ PROFESORA "Više zaraženih u avgustu, nego u aprilu"

Intenzivna manipulacija podacima započela je u Srbiji 6. juna, brisanjem 4.052 bolesnika sa evidencije. Može se postaviti pitanje, šta bi bilo da to nije učinjeno? Računari omogućuju da se to lako vizuelno predstavi. Plavom bojom je na slici označen korigovani deo dijagrama ukupnog broja bolesnih prikazan po danima.

Posmatrana u celini, kriva dobija oblik koji podseća na latinično slovo N. Takav je oblik ovog dijagrama za Japan i Slovačku, ali i Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Ako se ovakva korekcija primeni i na Sloveniju, dobija se istovetan rezultat. Pritom, drugi vrh je u Japanu, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini veći od prethodnog, za Slovačku se još ne zna šta će biti, a u Sloveniji i Hrvatskoj je manji od prethodnog. Možda je to, u ova dva poslednja slučaja, posledica činjenice da je pre započinjanja druge faze broj bolesnih u Sloveniji drastično opao, a u Hrvatskoj stigao i do nule.

Svetska zdravstvena organizacija vodi računa (prikuplja i objavljuje) dva osnovna podatka: priraštaj broja obolelih i priraštaj broja umrlih. To su jedini podaci koji postoje za sve zemlje sveta. Na osnovu njih izračunavaju se ukupne vrednosti broja zaraženih i broja umrlih. Ostali podaci, kao što su broj prebolelih (Recovered), okončanih (Closed Cases), bolesnih (Active Cases) i kritičnih (Critical) slučajeva prikazuju se kako ko hoće.

Španija, Engleska, Švedska i Holandija uopšte ne objavljuju podatke o broju oporavljenih i broju aktivnih slučajeva. Na sajtu https://covid19.rs/ prikazuju se podaci o broju testiranih osoba i broju hospitalizovanih, ali nema podataka o obolelim koji nisu hospitalizovani. Možda ih u ovom trenutku i nema, ali bilo ih je, ako je verovati Politici od 1. avgusta i članu kriznog štaba koji je konstatovao da "mnogi ljudi koji nemaju simptome i pozitivni su na virus korona, umesto da budu u samoizolaciji, idu u prodavnicu, kafiće, na posao".

Očigledno, podaci o bolesnima u Srbiji su državna tajna. Ali, neke značajne stvari se mogu zaključiti i na osnovu podataka Svetske zdravstvene organizacije. Na primer, kada se dijagrami ukupnog broja zaraženih u Srbiji i Hrvatskoj posmatraju uporedno, osim razlike u vrednostima (koja višestruko prevazilazi razliku u broju stanovnika), može se uočiti da je broj zaraženih u Hrvatske bio uveliko u zasićenju (dijagram je paralelan sa vremenskom osom) kada je u Srbiji tek dospeo na prag te oblasti.

Iznenada, počekom juna, u Srbiji došlo je do promene. Kriva je počela da raste, sve brže i brže. Ista stvar se desila i Hrvatskoj, ali dve nedelje kasnije. Pritom, nagib dijagrama Hrvatske je znatno blaži od nagiba Srbije. Verovatno zbog istog razloga zbog kojeg je verovatno i maksimum broja obolelih u drugoj fazi širenja zaraze u Hrvatskoj manji nego u Srbiji.

Nameće se pitanje: šta se to u Srbiji desilo dve nedelje pre nego u Hrvatskoj?

To je pitanje za kviz.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji