Glas profesora u penziji: Kineski model

Opšte je poznato da je pandemija započela u Kini. Valja imati u vidu da Kina ima skoro 1,5 milijardi žitelja, a centar epidemije bila je provincija Hubej u kojoj živi oko 60 miliona stanovnika. Tamo je ukupan broj registrovanih zaraženih lica malo veći od jednog promila žitelja ove provincije, ali je to, gledano u odnosu na državne granice, više od 80% ukupnog broja zaraženih u celokupnoj Kini virusom SARS-CoV-2. Poređenja radi, Francuska ima oko 65 miliona stanovnika, i preko 160.000 zaraženih (oko 2,5 promila stanovništva), ali i nakon pet meseci i pet dana broj bolesnih i dalje ne opada ubedljivo. Brojna su obrazloženja takve situacije, ali je činjenica da vlada Francuske nije htela da odustane od izbora uprkos upozorenjima Kine preko Svetske zdravstvene organizacije. Posledice su tragične. Do ovog trenutka, skoro 30.000 osoba zaraženih ovim virusom je umrlo u Francuskoj. 

Prema dostupnim podacima, Francuzi su do sada ukupno izvršili manje od milion i po testiranja, što znači da su potrošili manje od deset testova da bi otkrili jednog zaraženog. Kinezi su izvršili skoro sto miliona testiranja. Drugim rečima obavljali su preko hiljadu testova da bi pronašli jednog zaraženog. Govori li to nešto? Priznavali to neki ili ne, jedna od prvih svetskih civilizacija pojavila se u slivu reke Žute reke. A ono što u ovom trenutku izgleda važnije, je činjenica da Kina ima za sobom i 27 vekova iskustva sa samoizolacijom. 

Na slici su po rednim danima pandemije prikazani dijagrami ukupnog broja zaraženih i ukupnog broja bolesnih. Kao početak uzet je dan kada je broj bolesnih (Active Case) bio jednak 1% maksimalne vrednosti (MAH AS). Naznačene su i druge karakteristične tačke. To su (po redu): 10% maksimuma, uzlazni prevoj krive ukupnog broja zaraženih (kada ona nastavlja da raste, ali smanjenom brzinom), dan kada je dostignut maksimalan broj bolesnih, silazni prevoj krive bolesnih (kada broj bolesnih počinje da opada sve manjom brzinom), dan kada je ovaj broj opao na polovinu, a potom redom dani kada je broj bolesnih opao do 10%, 1% i 0,1% maksimalne vrednosti. 

Ukupan broj zaraženih je neopadajuća veličina. Funkcija koja prikazuje ukupan broj bolesnih ima karakterističan oblik zvona. U početku raste sporo, potom sve brže, da bi posle uzlaznog prevoja počela da usporava sve dok se ne dostigne maksimum. Nakon toga prirodno opada. Prvo sve brže, a potom, nakon prolaska preko silaznog prevoja, sve sporije, težeći nuli. U odnosu na maksimum, kriva je nesimetrična... 

U Kini je to izgledalo ovako. Maksimum broja bolesnih je dostignut nakon 27 dana od početka. Potom je bilo potrebno 20 dana da se broj obolelih prepolovi, a još 20 da opadne na desetinu, pa zatim još 40 da 100-dana opadne na 1%. U ovom trenutku, Amerika i Evropa, a i ostali svet, mogu samo da sanjaju o tome da stignu do te tačke. Francuska, 160 dana posle registrovanja prvog slučaja, ima preko 57.000 bolesnih (oko 35 % zaraženih). 

"Završni" deo obe krive neizbežno "talasa", jer se radi o diskretnim (prekidnim) slučajnim veličinama čiji su priraštaji pri kraju pandemije sve manji.

Padaju u oči skokovi 22. dana (12. februara), kada je broj registrovanih zaraženih povećan za više od 10.000 slučajeva. Za razliku od nekih evropskih zemalja koje su povremeno drastično smanjivale broj bolesnih, proglašavajući ih naprečac prezdravelim, Kinezi su se bacili na traženje zaraženih. Rezultati su poznati.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji