"Otuđena država napala 'neodgovorne' građane za epidemiju koronavirusa"

- Šta smo naučili? Da nas je država kao tvorevina izdala. Bilo da je u pitanju Kina, Italija, Španija, Francuska, Velika Britanija, SAD ili Srbija - država se pokazala prvo kao nesposobna da se pripremi za pandemiju, a već dve decenije se trubilo na sva zvona da samo što nije, a zatim je, kao kompenzacijom za svoju nesposobnost, odgovorila radikalnim merama upravo protiv onih koje se obavezala da štiti - kaže Đurić za Storyteller.

Nekad je bio prvi doktor medicinskih nauka u oblasti javnog zdravlja na Univerzitetu u Novom Sadu, a trenutno rukovodi projektom Evropske unije koji ima za cilj da pomogne jačanje sistema javnog zdravlja u Ukrajini. On je ocenio je da je ovde sve urađeno smišljeno, kako bi se skrenula pažnja sa decenija "unazađivanja i ponižavanja" zdravstva.

- Krivica se svaljuje na "neodgovorne" građane, s ponosom se ističe koliko je kazni za bežanje iz "pritvora" izrečeno, koliko je godina novog zatvora ekspresno presuđeno, građani se lišavaju slobode, naravno, "za njihovo dobro", a da o tome nisu ništa pitani. Sa simpatijama se gleda na gradonačelnike koji se izdiru na svoje građane jer su promolili noseve iz svojih tamnica, umesto da se stide što su dozvolili da im bolnice nemaju dovoljno postelja i respiratora, da zdravstveni radnici nemaju zaštitnu opremu - naveo je Đurić.

On podseća da su se vlade drugih zemalja odlučile su se za mere manje drastično usmerene prema ograničenju sloboda građana, a više zasnovane na masovnom testiranju, podizanju svesti građana i stvaranju poverenja, a ne njihovog zaplašivanja, proganjanja i kažnjavanja.

- Ipak, svim merama je zajednički cilj da se uspori širenje epidemije i opterećenost zdravstvenog sistema, kako bi on uspeo da odgovori na potrebe za lečenje, istovremeno povećavajući njegove kapacitete. Oslanjanje samo na ove mere verovatno će zahtevati višemesečnu borbu sa pandemijom, a bojim se da bi se moglo govoriti i o godinama. Jedna od alternativa koja se predlaže je neizmenično smenjivanje perioda opšteg karantina i kraćih perioda bez karantina, kada bi se omogućilo ljudima da "prodišu“, poobavljaju svoje redovne aktivnosti i ponovo se vrate u karantin.

Ugledni epidemiolog i od 2016. predavač na Univerzitetu Kraljice Margarete u Edinburgu, pri Institutu za globalno zdravlje i razvoj, dodao je da bi voleo da kada pandemija prođe najvažnije lekcije budu da dok god država bude služila onima koji imaju i previše.

- Konačno, uviđamo i koliko je lomljiv zdravstveni sistem. I tu, decenijama, sprovodi se negativna selekcija kadrova, nepotizam, stranačko zapošljavanje, ali, što je najpogubnije, postavljanje rukovodilaca bez vizije, ne prema stručnosti i sposobnosti, već prema lojalnosti, podobnosti ili preko rođačkih ili političkih veza. Tužan sam kad čujem da u mojoj domovini „struka u potpunosti podržava najstrože mere Vlade i predsednika“, jer bi trebalo da bude obrnuto, da Vlada i predsednik u potpunosti podržavaju mere koje predlažu stručnjaci. Pri tom, do sad to i nije bila podrška Vladi i predsedniku od strane „struke“, već od nekoliko stručnjaka koja je postavila upravo ta Vlada.

Đurić je naglasio da moramo da ulažemo u zdravstvene radnike i onda kada nam naizgled ne trebaju, a ne da ih se setimo i tapšemo im samo onda kada nas više niko osim njih ne može spasiti.Kao i da neće biti dobrog zdravstva za većinu stanovništva, zatim da je dobro zdravstvo skupo, ali da uz prosvetu - u svakom društvu mora da bude prioritet i da ga svaki dan tretiramo kao da će sutra izbiti nova pandemija, još gora od prethodne.