Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kolumne

[ Izvor: Rodoljub Kubat ]

30. 11. 2021. 06:00 31

Kubat piše za Direktno: Srbija ustaje protiv Rio Tinta, Crkva ćuti

Svedoci smo gotovo neverovatnog fenomena nezabeleženog u dosadašnjoj istoriji naše Crkve. Prvi put u našoj istoriji dešava se da Crkva ne stoji u sopstveni narod, u trenutku kada je on ozbiljno životno ugrožen. Reč je sada već o aferi Rio Tinto, međunarodnoj kompaniji koja se bavi iskopavanjem raznih ruda, a u Srbiji hoće da kopa litijum, iako je na više mesta u svetu njena aktivnost ostavila razorne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Već duže vreme na noge se digao veliki broj građana sa ugroženog područja, a njih su podržali različite organizacije, opozicione starnke, ali i deo stručne javnosti, sa ciljem da se sačuvaju priroda i resursi Srbije, ali i što je najvažnije ljudi i njihova imovina. Niko nije ostao ravnodušan na uporne i agresivne pokušaje Rio Tinta da nas uveri kako će cvetati ruže tamo gde budu kopali rudu. Za sada se o tome nije oglasio samo vrha SPC - institucije koja je imala poseban ugled i značaj u dosadašnjoj nacionalnoj istoriji.

SPC se nije oglasila na mnogobrojne molbe raznih udruženja, seoskih zajednica, grupa građana koji su od patrijarha očekivali pomoć, kako bi se oduprli nastojanjima Rio Tinta.Još letos je "Udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu" saopštilo javnosti da su se u dva navrata pismom obraćali patrijarhu u vezi projekta "Jadar" i Rio Tinta. Udruženje se obratilo patrijarhu sa željom da on svojim autoritetom stane iza ove inicijative koja se protivi otvaranju rudnika. Kako i sami navode, nisu dobili nikakav odgovor.

Drastičn primer pasivnosti Crkve je nedavni slučaj u selu Gornje Nedeljce, koje je neposredno ugroženo otvaranjem rudnika, gde je crkvenopštinski odbor zabranio narodu okupljanje u crkvenoj porti. Taj isti narod se itekako odazvao prilozima i finansijskom pomoći da bi ta Crkva bila u funkciji. Čija je to zapravo Crkva? Nečije privatno vlasništvo ili je narodna? Ova odluka je usledila posle posete poslanice Evropskog parlamenta Viole fon Kramon, koja je posetila ovaj kraj Srbije sa ciljem da pomogne meštanima i narodu u borbi protiv pošasti zvane Rio Tinto. Samo saopštenje crkvenog odbora je nemušto i banalno i na njemu čak nema ni potpisa ovlašćenog lica. Evidentno je da se tom odlukom pokušavaju sprečiti sastanci na kojima bi se govorilo protiv Rio Tinta.

Zbunjujuće je da takva odluka nije doneta ni u jednoj drugoj parohiji širom Eparhije šabačke. Poznato je da vremešni episkop Lavrentije (inače častan čovek), zbog poodmakle straosti više nije u mogućnosti da u punom kapacitetu upravlja eparhijom. Problem koji meštane po ovom pitanju muči jeste ko bi mogao da stoji iza ovakve skandalozne odluke? Da li su u pitanju neki predstavnici Crkve (lokalno sveštenstvo), ili lokalni politički moćnici, ili su se zajedno ujedinili protivopšteg nacionalnog interesa? Bilo kako bilo, meštani su odlučili da se obrate samom patrijarhu sa molbom da se ova odluka revidira. Iako se sve to desilo pre desetak i više dana (odluka je doneta 14. 11. 2021), nikakav odgovor još zvanično nije stiga iz srpske Patrijaršije.
S obzirom da se patrijarh već dva puta oglušio na molbe "Udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu", za očekivati je da će reakcija izostati i ovoga puta. Ukoliko se to desi, jedini zaključak koji se nameće jeste da Crkva nije na strani sopstvenog naroda, već prećutno brani interese stranih kompanija i njihovog profita.

S teološke tačke gledišta, problemi ekologije i zaštite životne sredine suod velikog značaja. Čak i da niko ne traži reakciju, Crkva bi trebalo da reaguje ne samo za Rio Tinto, nego i sav ostala zagađenja životne sredine. Ako je nekom u interesu da Srbija, kao teritorijalna celina opstane, onda bi to trebalo da bude Crkva. Prema hrišćanskom shvatanju, priroda je Božije delo i Bog ju je dao čoveku na upravljanje i čuvanje. To znači na umereno korišćenje i zaštitu, nikako na surovo eksploatisanje i zagađivanje. U savremenoj teologiji ovakvo ponašanje prema prirodi može se okarakterisati kao greh.

Iako je u tekstu naglašen vrh SPC, što se konkretno odnosi na patrijarha i Sinod, ovo je teološki i moralni izazov za sve crkvene delatnike, a pre svihepiskope, profesore i sveštenike. Ćutanje o ovakvim životnim pitanjima je saučesništvo. Pohvalno je što se jedan od episkopa oglasio, i stao na stranu narod, ali jedna lasta ne čini proleće. Nažalost, svi ostali ćute. Sa tačke gledišta hrišćanskog morala, ovakvo guranje glave u pesak je i više od saučesništva – to je greh!

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 31

ostavi komentar
Vidi još

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Ekskurzija nekad i sad

Zoran Živković [21.01.2022.]


Anketa

Koja vam je najlepša planina u Srbiji?

Rezultati

Video dana

Mocart