Ljubodrag Stojadinović: Premijerkin ekspoze (nacrt)

Izvini Zorana, znam da pucaš od muke, ali evo ti ga na! Šurovala si sa raznima, putevi koje si kao pravila pucali su kao grisini. Ne zna se da li si gora ti ili Drobnjak, ali dobro... Ne želim da ovde iznosim sve što znam, ono što nas razjedinjuje i čini ranjivim, ali nije ti pomoglo frakanje i malterisanje, svi znamo kakva si kad skineš kreč, to ti kod njega pomoći neće, htela sam da kažem, ovaj... moramo biti jedinstveni, a ti se smiri i ne potkopavaj, znaš!

Ovo je moj ekspoze o programu vlade, nije moj dug kao njegov kad je ono govorio tri sata, moj će da bude kraći i sažet, jer vremena se nema.

Ja sam mu dala da vidi ovo, da pročita i ukaže mi na greške, nauči me kao uvek što me je učio i izvede me na pravi put ako imam, mislim neke zablude ovaj, mada ih nemam, ali neka vidi, kako sam zamislila razvoj. Bez razvoja nama razvoja nema, moramo ponovo da budemo lideri u regionu, po svemu, pa i po broju mrtvih. Da ih imamo najmanje i da pobedimo epidemiju još nekoliko puta, kao što smo to učinili nekoliko puta, kad god nam je, je li, hoću da kažem ovde otvoreno to bilo potrebno, i to naš naprednjački narod treba da zna.

Šef mi je rekao, dobro je Ana samo guraj, guram ja ali ne umem tako dobro kao on, kaže naš program je napredak Srbije da se držimo makar kao i do sada, ispred Nemačke, kaže Angela mu zavidi na uspesima, on će otići tamo uskoro da Nemcima objasni kako smo, ih, izvinite na izrazu prepičkali pa se sad češu, da, da, poslanici opozicije, češu se…

Ah, da. Ovde nema opozicije! Mislim, a to misli i šef da opozicija ne postoji zato što nije potrebna, njemu je Lukašenko rekao da je on imao dvojicu opozicionara pa ih se otresao. Ha ha ha, molim poslanike da se smeju svi kao jedan, baš je funny naš Lukaš, tako ga šef zove, pa i ja. Ali mi nemamo nijednog osim našeg Šapića, pretekli smo i Belorusiju. Tako je i kod šefovog brata Si Đinpinga, ista ih majka rodila, sudbina ih hoću da kažem razdvojila, bila je okrutna ta sudbina, pa su se, htela sam da kažem kasno sreli. Jeste li videli, on više liči na Andreja nego na šefa, ali šefu pada u poluzagrljaj a uskoro se očekuje i prvi polupoljubac. Niko sa Sijem nije tako intiman, htela sam da naglasim, kad krenu poljupci, jel’te sve je moguće, ha! I tamo nema opozicije, kakva crna opozicija kod brata, a mog pobratima Sija. A on će da upozna šefa sa svojim posinkom Kimom. Kim je oduševljen našim šefom, ugleda se na njega, uči.

Mi moramo da jačamo mala i srednja preduzeća, šef kaže da ništa nismo imali, a onda je došla opozicija koja tada nije bila opozicija koja je sve opljačkala. Bata Andrej to najbolje zna, muči se i danas u svojoj firmi, mi se borimo protiv mafije, šef je ne znajući lično naredio da se pokosi Andrejeva trava u Jovanjici.

Protiv šefa, opozicija koja je slaba, ali ima pomoć iz inostranstva, mada je inostranstvo na strani šefa, čini sve da mu ugrozi siromašnu porodicu, tata Anđelko jedva sastavlja kraj s krajem. Šef je preživeo više atentata od Kastra, to je bio onaj bradati Kubanac koji bi nam bio veliki prijatelj da nije iznenada umro, ne sećam se tačno kad beše.

Investicije dolaze sa svih strana, i dalje ćemo pozajmljivati pare da punimo budžet, kako bismo zaustavili laži da mi plaćamo investitorima da dođu. Oni, u stvari prvo dođu pa im plaćamo, ali to su sve laži nepostojećeg izdajničkog Đilasa koji želi da nas sruši.

Ulagaćemo u policiju i Mileta Dodika, njegove trupe su spasle šefa, ajde da budem malo i duhovita, kao guske Rim, dupliraćemo snage za slučaj pokušaja nasilnog rušenja našeg voljenog šefa, aplauz molim, on gleda ovaj prenos, neka vide njegovi malobrojni protivnici da ne mogu da nasrću na njega kako se kome, ovaj da oprostite digne. Joj, kakav lascivni lapsus, bože me oprosti, mada ni sama ne znam šta znači lascivni, ali pitaću šefa kakav mi je bio, ovaj ekspoze, i šta je to lascivni. Oh, gospode bože, da kažem.

Moramo i to što pre da širimo međusobnu kulturu dijaloga preko naših medija, i isključivo među nama. Predlažem Rističevića, Đuku, Vučićevića, i našu novinarsku zvezdu u narastanju Sarapu, uz palicu maestra Tasovca za radove na uništavanju ostataka opozicije i drugačijeg mišljenja, koje šefa najviše vadi iz kože, da prostite.

Završavam ovaj ekspoze koji je, videli ste, ako ste shvatili, razvojni program razvoja u svim delovima i segmentima naše napredne države. Iako nas Fridom haus, Tanja Fajon, Evropski parlament, francuska štampa i još neki minorni faktori proglašavaju zemljom bez demokratije. Ovde osim demokratije ničega i nema, to je moja ključna mudrost za danas, i molim vas da je utuvite.

Uzgred, moram da vam otkrijem nešto lično za kraj. Videli ste da šef i ja ličimo, što narod kaže kao jaje jajetu. Saznali smo oboje da mi je on davno izgubljeni brat. Velika familija: Si, Andrej, Kim, Aleksandar, ja. Skoro ni po čemu se Alek i ja ne razlikujemo.

Doduše naše žene se šale, tvrdeći da je on nešto manje muževan od mene.