Slobodan Prvanović: Dve forme jedinstvene pobune

Jedni smatraju da do promene mora da dođe isključivo na nenasilan način, drugi misle da, u nekom trenutku, postaje opravdano boriti se i na način koji nije samo simboličan i deklarativan. Ova podela istomišljenika po pitanju cilja dovodi do razilaženja i međusobnog optuživanja u trenutku realizacije. 

Tada jedni optužuju druge da su nasilnici i od njih se ograđuju zbog toga, a drugi ne prihvataju pasivnost prvih smatrajući jalovim isključivo mirno protestovanje. Međusobno nerazumevanje nužno dovodi do trvenja, a ono do otupljivanja oštrice pobune. Na kraju, jedni kod drugih će ugasiti vatru pobune, pa do cilja, koji im je zajednički, sigurno neće doći ni jedni ni drugi.

Lično smatram da dokle god postoji opasnost od zaraze ne treba pozivati ni na kakva okupljanja ljudi. Ni na ona koja su politički motivisana ni na bilo koja druga. Opasnost od virusa je velika i zato nikoga ne pozivam ni na kakvo protestovanje, ni nasilno ni nenasilno. U situaciji u kojoj ogroman broj ljudi manifestuje rešenost da se, i po cenu rizikovanja da se zarazi, pobuni protiv degenerika i njegove umobolne politike, samo sugerišem razdvajanje opzicionog sveta po pitanju metoda borbe, a radi uspešnosti same pobune. 

Oni koji smatraju da je ulazak naroda u Skupštinu izuzetno bitan, jer bi predstavljao simboličnu delegitimizaciju okupatorske vlasti kakvu imamo u Srbiji, pri čemu su spremni i na pokušaj nasilnog ulaska, svoju pobunu realizovaće, naravno, kod Skupštine. Oni koji ne smatraju opravdanim primenu nasilnih metoda, svoj protest protiv izvitoperene vlasti mogu da realizuju sa druge strane parka, ispred Predsedništva.

Time bi se razdvojili ostajući zajedno u borbi, a i samo razređivanje ljudi bi smanjilo opasnost od zaražavanja. Onaj deo opozicionog sveta koji bi bio usmeren na ulazak u Skupštinu bavio bi se time, a oni drugi, kao što su to radili i ranije, mogli bi da organizuju šetnje do RTS-a, tužilaštva, Vlade... Borili bi se i jedni i drugi, svako na svoj način, bez međusobnog ometanja.

Cilj je promena sistema i sveopšta građanska pobuna je ono što vodi ka toj promeni. Ako na početku postoji razdvojenost usled različitog viđenja načina borbe, prilagođavanjem tom činjeničnom stanju biće ostvarena veća efektivnost svačije borbe, a zajedništvo će se ispoljiti na kraju, kad se dođe do cilja, onog trenutka kad se zaori: Pobeda!

Slobodan Prvanović, naučni savetnik Instituta za fiziku