PIŠE Goran Kaluđerović: Razvaljuj!

Scene proslave posle izbora kojih nije ni bilo, u prostorijama SNS, i otužni govor žene koja se predstavlja kao premijerka i njenog podređenog ministra u Novom Pazaru, imaju nešto zajedničko. U onoj proslavi  po završetku izbora i onoj do bedastoće režiranoj žurci na kojoj je došlo do sraslosti vođe i probranog članstva, ispoljena je ukupna „raskalašna međusobna odanost“ koja počiva na jasnoj premisi: ukoliko samo jedan šraf tog bratstva po interesu ispadne, prvi među njima biće proglašen svetom huljom koja ih je primoravala na nečasne postupke nedostojne ljudskog bića. 

Današnja vlast je škola licemerja, poltronstva i otužnih izgovora. U tom neizdrživom pomanjkanju ljudskosti i neuređenom opštenju po standardima pristojnog sveta, do izražaja je došao kapric, nabusitost, vređanje i sve ono što je protivnik demokratije i racionalne politike. Govor žene u nedostojnoj ulozi premijerke u obraćanju kritički nastrojenoj i bolom okupljenoj publici, koja štrči van gomile koju vodaju po Srbiji da bi im povlađivala, školski je primer potrebe za svojevrsnim ostrakizmom. 

Ne dozvoliti pristup, degradirati, poniziti, lažući punih usta i hvaleći se tim lažima, to je slika ove sada potpuno nelegitimne vlasti, srećne ukoliko napuštanje ove zemlje krene galopirajuće da bi mogli bezličnom masom vladati. Samo u neurednom društvu i neurednoj državi ta bratija može funkcionisati. Oni se pozivaju na svetlu budućnost koju žele podariti potomcima (verovatno svojim) ali razarajući sadašnjost. Ne ide to! Iz najvećeg nametnutog dobra proističu najveće nevolje. Zagriženost i netrpeljivost proizvode slične reakcije sa nesagledivim posledicama. Stid i gađenje su nepriuštivi toj spletkaroškoj bratiji. Njihova slepa moć vidi nerazumnu gomilu kojoj predstavljaju poželjnu stvarnost, nesposobnu da kritički sagleda upravljački sloj i njihove postupke.  

Postavio sam sebi i pitanje, kakvo je to članstvo koje nema više želje, koje vidi ono što mu spletkaroško društvo predstavi kao stvarno, kada je svet prestao za njih da postoji, da mu on više i ne nedostaje ali je spremno da želju za životom uništi i svojim potomcima i da to još proslavlja. Problem tog otužnog članstva je što Mi shvata u jednini i što je simbioza sa nelegitimno izabranim predsednikom Srbije, izraz njihovog nedostajućeg identiteta. On im možda i nije potreban i zato mogu postojati u svojoj nepostojanosti. 
Ima li budućnosti za jednu takvu zajednicu? Politika je složena ljudska delatnost koja u najširem smislu hoće da uskladi različite interese jednog društva kako bi se obezbedilo njegovo funkcionisanje bez širokih i dubokih potresa.

Za potrebe ovog teksta ovo je jedno široko tumačenje u kojem je usklađivanje različitih interesa proizvod kulture jedne zajednice i njene sposobnosti da do racionalnih rešenja dođe putem dijaloga. Nelegitimna vlast i nelegitimno izabrani predsednik Srbije ne razumeju politiku na tim osnovama. Oni mogu funkcionisati samo ukoliko je podela u društvu duboka, ako se neistomišljenici izopšte i pride osramote, ukoliko u stalnoj kampanji predstave sopstveno političko ponašanje kao jedino moguće i oportuno a opoziciono destruktivno. 

I tako u nedogled. Ona većinska Srbija koja ima prezir prema takvom uređenju društva zaćutala je ali je to glasna ćutnja. Za jedno društvo i jednu državu opasna. Možemo sasvim otvoreno prepostaviti: sa nesagledivim posledicama. Kreirati društvene odnose na način na koji navijači uređuju sopstvene, gde je vođa neprikosnoven a neprijatelj iz druge navijačke skupine, jeste matrica za proizvodnju sukoba, prosto zato, jer to treba i protivnička navijačka grupa.   

Iza tih skrivenih sukoba stoji ipak sadrajnija potreba za slobodom i pravdom građana Srbije, sada potpuno samovlasno tumačena. Bratija se preigrala. Zanemarujući iskonsku potrebu za slobodom i pravdom, postavili su se kao jedini tumači iste. Negirajući i slobodu i pravdu biće žrtve iste.

Drugačije i ne može. 

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka