LIČNI STAV Nenad Kulačin: Moskva konkretnija od Brisela - Packe Srbiji zbog Kine

Kada je 29. maja provladin dnevnik Večernje novosti najavio da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetiti Moskvu i razgovarati sa Vladimirom Putinom 17. ili 18. juna, mnogi su pomislili kako će ruski predsednik ponovo da bude iskorišćen u srpskoj predizbornoj kampanji, piše Nenad Kulačin za Al Jazeeru.

Kao po nekom nepisanom pravilu, uvek uoči glasanja u Srbiji, Vučić je uspevao na neki sebi svojstven način da narodu predstavi kako eto Putin, i mnogi drugi pružaju njemu podršku u izbornom odmeravanju snaga u Srbiji.

Do najavljene posete, međutim, neće doći. Zašto? To niko nije objasnio, niti je bilo ikakvih komentara u srpskim medijima o ovoj temi. Naprasno je počelo da se govori o Vučićevoj poseti Moskvi 24. juna kada je zakazana Parada pobede na Crvenom trgu, kao i o dolasku ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova na dan kada je možda predsednik Srbije trebalo da bude u Moskvi, 18. juna. Nijedne reči, nijednog napisanog slova.Da nije bilo teksta objavljenog na sajtu ruske federalne agencije Regnum, retko ko bi se setio najavljene posete Moskvi za 17. ili 18. jul. U tom tekstu se govori o tome da je poseta otkazana zbog toga što ruska strana gubi poverenje u Vučića, ali ne i zbog čega. I tu dolazimo do ključnog pitanja. Na stranu pisanje ruske federalne agencije, u te i takve motive nema potrebe ulaziti. Bitno je šta se valja iza brda.

Ako je krajem maja bila najavljena poseta Vučića Putinu nekoliko dana uoči glasanja u Srbiji, zašto ta najava nije pomenuta desetak dana kasnije kada je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko preneo novi poziv predsedniku Srbije da prisustvuje Paradi pobede 24. juna.

Tog trenutka je bilo jasno da Vučić neće videti Putina uoči glasanja u Srbiji, što bi mu sigurno mnogo značilo i prijalo u kampanji, bez obzira što je rezultat glasanja više nego izvestan. Diplomatskim rečnikom, iluzorno je verovati da će Putin ugostiti Vučića nekoliko dana pre i nekoliko dana posle izbora u Srbiji.

Moskva nije oduševljena potezima Srbije

Umesto te posete, Vučić je uspeo u ponedeljak da se nekako čuje telefonom sa Putinom, koji je, prema saopštenju iz kabineta predsednika Srbije, poželeo sreću Vučiću na predstojećim izborima. Ono što je još zanimljivije jeste činjenica da je ruska strana saopštila da je do telefonskog razgovora došlo na inicijativu sa Andrićevog venca. Ovaj podatak i nije neophodan kada se nešto saopštava, ali nije izrečen bez razloga.

Kao da je neko hteo da naglasi taj podatak da je Vučić tražio da se čuju. Šta je to bilo toliko bitno da se čuju, sem pokrivanja nastale štete pisanjem ruske federalne agencije Regnum. Naravno da je razgovor bio potrebniji Vučiću nego Putinu i tu ništa nije sporno. Ali, iza cele ove priče kriju se, ipak, mnogo ozbiljnije stvari - Kina i Kosovo.Još za vreme epidemije korona virusa u Srbiji, koja još nije prošla, bio je više nego primetan Vučićev manevarski zaokret ka Kini. Odjedanput kao da više nije važila ona narodna - Nas i Rusa 300 miliona, već nova kovanica - Nas i Kineza milijardu i 407 miliona.

Već i ptice na grani širom Rusije znaju da je lično Vučić dočekao kinesku pomoć, a premijerka Ana Brnabić evropsku i na kraju rusku pomoć. Iako je teško poverovati da Putin i Rusi nisu imali pametnija posla nego da se brinu o Vučićevim hvalospevima Kini i predsedniku Si Đi Pingu, diplomatski krugovi u Beogradu jasno stavljaju do znanja da Moskva nije baš bila oduševljena tim potezima.

I Rusi, dokazano je to više puta kroz prošlost, vole da im se čini plezir, ništa manje nego Kinezi. To je ovoga puta izostalo. Da li je zbog tih svih situacija zbog kojih se Srbija bacila u krilo još već i moćnije Kine, otkazana poseta Vučića Moskvi, diplomatski krugovi su ubeđeni da jeste.

Sem kupovine Naftne industrije Srbije, Rusija gotovo da i nema ništa "svoje" u Srbiji. Za razliku od Kineza za koje Vučić stalno govori da su spasili Železaru u Smederevu i rudarski kompleks bakra u Boru. Srbija je preplavljena kineskim investicijama, i sve više turistima, za razliku od ruskih i Rusa. Utisak je da se Moskvi upalila lampica i da su krenuli u peglanje situacije.

U tom pravcu treba gledati i na posetu Lavrova Beogradu gde će mu domaćin biti šef srpske diplomatije Ivica Dačić, ali će ga primiti i predsednik Vučić. Zanimljiv je i pogled da je Moskva reagovala pre zvaničnog Brisela kada je reč o približavanju Beograda i Pekinga. 

Evropska unija se još nije konkretnije oglasila, ali prema nekim izjavama predsednika Vučića, ima diplomata kojima smeta to približavanje, a naročito uvreda da se priča o evropskoj solidarnosti raspršila kao mehur od sapunice.

Verovatno je tačno da Evropa od svojih problema ne zna gde udara i da je sve čvršća veza Srbije i Kine, koja i Rusiji smeta, nešto što za briselsku birokratiju nije prioritet.