SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Guzonjin sin

Isti princip imao je i bivši predsednik Srbije, Slobodan Milošević kad su ga pitali o poslovima, bahaćenju i druženju sa problematičnim osobama njegovog sina Marka. Njegova izjava kako je sin Marko stekao imetak pošteno noseći gajbice od piva ušla je u legendu i postala sinonim za sve one koji su se brzo i nelegalno obogatili u Srbiji. Bambilend, Madona, parfimerije, fri šopovi, trgovina duvanom, siledžijstvo sa prebijanjem ljudi i neistomišljenika, upotreba motorne testere, vožnja nedozvoljenom brzinom i lupanje raznih skupocenih automobila, zatvaranje auto puta da “dete” vežba, bio je samo delić delatnosti kojima se nekada, za vreme najveće inflacije u istoriji čovečanstva, bavio pošteni i vredni kraljević Marko, naslednik porodice Milošević. Sve se završilo njegovim bekstvom u Moskvu, gde i danas troši mukom zarađeno od nošenja gajbica po Srbiji. Nikada nije odgovarao za sve što je činio, još manje za ono zašta je optuživan.

Šta povezuje Marka i Danila, osim što su obojica sinovi predsednika Srbije koji upravljaju ovom zemljom gotovo istovetno - gazeći sva demokratska načela i ljudska prava. Pre svega, negiranje roditelja da sa njima postoji bilo kakav problem i pokušaj minimiziranja svake njihove moguće krivice. Prvo da su u pitanju nedužna deca, a reč je i onda i sada o više nego punoletnim osobama, potom da vredno i pošteno rade i zarađuju, trudeći se i učeći. Suštinski princip je ostao isti. Škola im nikako nije išla. Nekad su idoli bili Vuja i Dadilja, danas Mutavi i Rošavi. To nisu mogli nikako prikriti ni svemoćni Sloba, ni svemoćni Aca.

Razlika je u tome što su prijatelji porodice Milošević krišom završavali sve poslove za i oko Marka, i o tome nikada nisu davali izjave u javnosti, dok se Vučićevi prijatelji i saborci na dnevnom nivou utrkuju da uzmu u zaštitu Danila napadajući i optužujući svakog, pa čak i one koji nemaju nikakve veze sa njegovim “drugarima” i potrebom da se u javnosti pojavljuju zajedno.

Možda su najilustrativnija dva primera, aktuelne premijerke Ane Brnabić i aktuelnog ministra finansija, lažnog doktora Siniše Malog, koji se, kako sada stvari stoje, preko brige o Danilu zapravo bore za mesto premijera u budućoj vladi, praveći se kako Nedimović ne postoji. Tako Mali u nastupu napadnog dodvoravanja Vučićima kaže: “Dragan Đilas direktno preko svojih propagadnih glasila nastavlja da vodi najprljaviju političku kampanju protiv dece predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Takvu političku stoku i barabu nikada nismo imali priliku da vidimo u politici. Bez imalo srama i stida napada sina predsednika Vučića, jer je gledao utakmicu i to na javnom mestu, u jednoj od najprometnijih ulica u Beogradu. Sramotan, bezobrazan i bestidan pokušaj da se nekome uništi porodica! Bedniče bedni, da imaš imalo osećaja za sramotu, znao bi da se to ne radi, ne napada se nečije dete, porodica, ne crta se detetu meta na čelo.Ti si jedna sramota ne samo naše političke scene, nego i ove pristojne države, ovog društva, koje ne trpi takve barabe kao što si ti! Znaš da kukaš i jaučeš kad se radi o tebi, a kad se radi o tuđoj deci, tu je sve dozvoljeno, tu ne znaš za granice. Pravi primer političke stoke, to si ti. Takve Srbija ne pamti. Obuzdaj svoje bolesne porive za vlašću, jer se po ovakvim ludačkim postupcima vidi da si potpuno izgubio dodir sa realnošću. Srami se, bedo od čoveka!”

Teško da bi iko mogao da poveruje da ministar finansija u jednoj zemlji ovako govori i poručuje. No, zato je tu premijerka Brnabić da vas dodatno uveri da je upravo ovakvo ponašanje pristojno i jedino šta ona priznaje. Najpre je poručila listu “Danas” zbog njihove naslovne strane – “Vi ste blato protiv koga kažete da se borite“, a onda dodala: “Ne znam, nemam ideju zaista, nisam sigurna da bi negde u drugom delu sveta bilo dozvoljeno da tek tako neko dođe i fotografiše decu predsednika republike i mislim da je to nedopustivo, sad ovo ostalo reći će i Ministarstvo i nezavisne institucije. Ja mislim da to da vi maltretirate mladića od 22 godine, da čovek ništa ne uradi, da izađe u centar grada da sedi u kafiću i gleda utakmicu, i da njega non stop neko maltretira, fotografiše, snima, i vama je to prihvatljivo. Ja ne bih volela da živim u takvoj Srbiji. Ali vama je prihvatljivo da se maltretira bilo ko sa kim se vi ne slažete. U ovom trenutku Danilo Vučić uopšte nije tema, tema je Aleksandar Vučić”.

Na konstataciju novinara N1 da je tema Aleksandar Vidojević zvani Aca Rošavi i pitanje da li će se raspitati ko je osoba koja je bila u društvu predsednikovog sina, Brnabićka odgovara bahato i neprimereno – Neću!

Prava slika naprednjačke Srbije. Možda je Danilo Vučić vredno učeći trgovački zanat, uzeo samo pogrešnu knjigu iz istorije gde su janjičari predstavljeni kao nešto veoma pozitivno u srpskoj istoriji, pa je i sam poverovao da će družeći se sa aktuelnim Janjičarima i sam postati deo bolje i naprednije Srbije. Da su mu tata i njegovi prijatelji iz vlasti preporučili Desanku Maksimović i njene stihove, umesto što je izbacuju iz potrebne lektire, možda bi mnogo toga delovalo drugačije. Jer, Desanka u svojoj (ne)obajvljenoj pesmi o ropstvu podučava i upozorava:

Nekad smo svi znali jasno,

od najnepismenijeg seljaka

pa do gospode i dece njine,

šta je rodoljubivo i časno,

i šta treba da čine

potomci negdanjih junaka.

Ne mogu da poznam narod

čije su pevali vrline

pesnici od Branka do sada.

Srpsko stado malo

sve do poslednjeg runa

razbilo se i ošugalo…