PIŠE MARKO MARJANOVIĆ "Vanja, ti si ajkula, vrati nam se!"

Vidite, ne znam kako da Vam se obratim. Red bi bio: Poštovani ministre sporta i omladine. Ne, ne mogu tako. Nikada nisam Tebe dozivljavao kao funkcionera, političku ili stranačku ličnost. Za nas i za mene lično, bio si uvek NAŠ VANJA.

Ponos nacije, uzor omladini, i da se ne lažemo veliki šmeker kako u bazenu tako i van njega. Prisećam se samo koliko noći nismo spavali čekajući mečeve koje si igrao za Partizan, reprezentaciju. Koliko si nas puta učinio ponosnim i srećnim, koliko puta si sa saigračima iz ekipe učinio da bar za trenutak zaboravimo na tekuće probleme inedaće kojima smo bili nemilice izloženi.

Koliko puta smo uzvikivali tvoje ime dok si postizao golove cepajući mreže protivničkih golmana. To! Goool! Bravo Vanja!!! Odjekivalo je godinama iz svih stanova širom zemlje, dok su komentatori sa ushićenjem i ponosom izgovarali tvoje ime. Znaš, Vanja, mnogo je dece po tebi dobilo ime.

Pomirio si "grobare" i "delije" svojim igrama i trudom koji si pokazivao na terenu. Ponikao si u VK Partizan, postao i kapiten, klincima postao uzor. I kada si igrao za druge klubove, od Jadrana preko Posilipa uvek si bio NAŠ VANJA.

Medalje koje si osvajao za tim i za reprezantaciju slavili smo kao da smo upravo mi pomogli da je osvojiš. Znam, Vanja, kako si počeo sa treninzima, uslovima užasno teškim i usudio bih se da kažem, nehumanim. Koliko je samo bilo potrebno hrabrosti, odricanja i ljubavi prema ovom sportu da bi postigao ovako velike uspehe.

Koliko se samo političara kitilo Tvojim uspesima ili bili srećni da se makar za trenutak ogrebu o tvoju slavu. Znamo i da se nisu baš pretgrli u pomoći i nagradama. Trenirali ste u ledenoj vodi, hladnim svlačionicama, često čekajući sponzore do samog početka nekog turnira.

Koliko puta su te samo potapali, davili, udarali u bazenu. Ali, bio si prava ajkula, ponosan, hrabar, beskompromisan.
Pa dragi Vanja, da ti kažem još par reči. Tvoj klub, naš najtrofejniji klub je sada u katastrofalnoj situaciji.

Roditelji ispisuju decu zbog hladne vode, škola vaterpola ne može da funkcioniše. Ekipi TVOG Partizana je ukinuta i ishrana u restoranu. Direktorka Tatijana Rakas svojim neistinima baca ljagu na tvoje drugove, prijatelje, saborce. Degradira ih kao sportiste i kao ljude. Ucenjeni, sada već neki od njih i otpušteni.

Umesto tople vode, Nikola Radulovć, Nikola Radonjić, Filip Radojević i Aleksandar Radović dobili su ispisnice. Pa, ti momci, dečaci, od početka priprema su primili JEDNU platu!!!

Pa njima je VK Partizan dom. Više su proveli vremena tu, u bazenu i kraj njega, nego sa svojim porodicama ili devojkama.
Probaj dragi naš VANJA da i dalje ostaneš HRABRA AJKULA kao što si bio kao igrač.

Pomozi sportu koji te je proslavio i kome si dao veliki deo svog života. Pomozi klincima da ne krenu nekim pogrešnim putem da traže svoje mesto pod suncem.

Za kraj, dragi naš Vanja, ostani zlatnim slovima upisan u istoriju ovog sporta. Ne dozvoli da budeš predmet podsmeha i pošalica.

Ne dozvoli više da ti iko kaže: Ti si Franja, ili kako god, a da TI, gospodar evropskog i svetskog bazena, odgovaraš: Tako je, kako vi kažete, Predsedniče.

Vanja, ti si ajkula, a ne tamo neka zlatna ribica. Vrati nam se.