PIŠE ANA STEVANOVIĆ Cena otrgnute stranice Miroslavljevog jevanđelja

Malo je poznato da je iz našeg najstarijeg ćiriličnog rukopisa i spomenika srpskog književnog jezika, ali i najvrednije srpske relikvije stare čak devet vekova, ukradena jedna stranica pre 174 godine. To se bilo 1845. godine kada je Hilandar posetila ruska duhovna misija na čelu sa arhiepiskopom Porfirijem Uspenskim. Iako je nemoguće tačno ustanoviti šta se tačno dogodilo pre skoro dva veka, moguća su dva scenarija. Prema prvom, arhiepiskop Uspenski je, oduševljen lepotom našeg rukopisa, 166. stranicu jednostavno ''poneo'' sa sobom. Prema drugom, monasi Hilandara su mu sami poklonili jednu stranicu kao znak zahvalnosti zbog pomoći u vidu hrane. Važno je pomenuti da je tada Hilandar bio više pod bugarskom nego pod srpskom jurisdikcijom, pa je stoga i ovakav scenario moguć. Nakon što je list odnet sa Hilandara, od 1846. do 1883. godine nalazio se u Kijevu, a potom je prenet u današnju Nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Petersburgu gde se i dalje nalazi. 

Prilikom januarske posete Vladimira Putina Beogradu, pomenuo se povratak pomenute stranice u Srbiju, a tokom poslednje posete Medvedeva, potpisan je sporazum koji ovo detaljno uređuje. Međutim, potpisan Sporazum predviđa RAZMENU kulturnih dobara, a ne VRAĆANJE, iako bi VRAĆANJE ODUZETOG (odn. ponetog sa sobom) bilo jedino logično i pravedno.

Prema Sporazumu, da bi nam bilo VRAĆENO ono što nam je ODUZETO iz najvažnijeg rukopisa našeg naroda, Srbija Rusiji treba da da čak sedam slika ruskog slikara Nikolaja Reriha. Tih sedam slika koje se čuvaju u našem Narodnom muzeju, Rerih je POKLONIO našoj zemlji kako tvrde pojedini izvori. Nažalost, u javnosti se ne mogu pronaći precizni podaci niti dokumenta koja mogu da posvedoče o tome kako su tačno slike dospele kod nas. Nikola Kusovac, nekadašnji kustos Narodnog muzeja, podseća da je tridesetih godina prošlog veka organizovana velika ruska izložba u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, te da nakon te izložbe, većina ruskih autora nije povukla svoje radove, već ih je poklonila muzeju. Stoga, veruje se da je umetnik lično poklonio šest svojih dela Narodnom muzeju u Beogradu tridesetih godina prošlog veka, a sedmo je donela ruska emigracija. Svakako, dela su legalno dospela u naš muzej.

Utoliko je neshvatljivija odluka aktuelne Vlade da OTUĐI sedam slika koje pripadaju svima nama i koje su lični poklon umetnika srpskom narodu, i vrati Rusiji, za jednu stranicu koja je ODUZETA iz najdragocenijeg i najznačajnijeg rukopisa naše kulture. 

Sam Rerih, iako nije toliko poznat u našoj zemlji, bio je veoma plodan umetnik koji je stvorio oko sedam hiljada dela. Rusi, koji svoja kulturna dobra stavljaju u takozvane rangirovke, Reriha svrstavaju u prvu kategoriju u kojj su najveći ruski umetnici poput Maljeviča, Kandinskog, Rjepina… Na sajtovima aukcijskih kuća, Rerihova dela dostižu astronomske vrednosti i retko koje delo je procenjeno na cifru manju od nekoliko stotina hiljada pa do miliona američkih dolara. Nesumnjivo je da je stranica Miroslavljevog Jevanđelja za naš narod neprocenjiva, ali ne izgleda nimalo fer kada je razmenimo sa Rusijom za sedam dela koje takođe imaju ogromnu vrednost.

Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Nenad Makuljević u poslednjem broju lista Vreme ističe da je poklanjanje Rerihovih slika iz Narodnog muzeja u zamenu za jednu stranicu Miroslavljevog jevanđelja neprihvatljivo je iz više razloga - etičkih, istorijsko-kulturnih i ekonomskih. On takođe ističe da razmena sedam Rerihovih slika za nedostajuću stranicu Miroslavljevog jevanđelja ne predstavlja čin bratske saradnje Rusije i Srbije, već je mnogo više izraz samovolje vrha države, koja se iz svojih političkih interesa opredelila da napravi i sprovede krajnje nekorektan dogovor i trajno doprinese osiromašenju kultrunog bogatstva Srbije. Istinski pravedan i pravičan čin bio bi da Rusija vrati otrgnuti list srpskom narodu bez ikakve nadoknade. Sve drugo je pobeda poput one nadaleko poznate od 5:0. S tim što bi ova, čiji je krajni ishod 7:1, još porazniji po nas, naše nasleđe i kulturu.

Dr Ana Stevanović, članica predsedništva Stranke Slobode i Pravde, i narodna poslanica u Narodnoj Skupštini Republike Srbije