NA PUTU ŠAMPIONA Piše Ivan Lapčević: Brże, jače, bolje

Kome da solim pamet kada smo već i više nego dovoljno dobri barem u sportu?

Najednom setih se predavanja koje sam nedavno slušao na fakultetu za sport u kome je nakon višegodišnjih analiza, statistika pokazala da od hiljadu talentovanih sportista njih troje će sigurno napraviti internacionalnu uspešnu karijeru (što znači da će troje od hiljadu sportista sigurno uspeti i to u najgorem slučaju ). Dok sa druge strane u najboljem slučaju od hiljadu dobru i zavidnu karijeru napraviće najviše njih sedam.

To su sedmoro koje ćemo gledati, pratiti i sa kojima ćemo proživljavati trenutke najvećih radosti, sreće ali i duboke boli i tuge. Prolazićemo kroz njihove karijere, situacije, iskustva i doživljavati dosta od onoga što oni sami proživljavaju.

Ali šta je sa onih 993?

Gde su svi oni ?

Mogli su, a nisu.

- Zbog svih njih je jako važno krenuti u ovu novu avanturu - pomislio sam.

To su zaboravljeni ljudi kojih se retko kada setimo.

Postoje opravdani razlozi.

Sport kratko traje, zato su neki na vreme odustali i sve svoje karte položili na školsko obrazovanje i postali dobri lekari, advokati, direktori ili profesori.
Neki su imali peh sa zdravljem i povredama. Neko se zaljubio u život, naročito onaj noćni pa su mu sportski rezultati postali nebitni. Neko se razočarao u trenera koji forsira tatine sinove ili " nema pojma ", neko u saigrače koji ga provociraju na zaježljiv način, neko u ljude iz kluba, koje baš briga za njega iako zaslužuje puno poštovanje, a neko u one koji dobacuju iz publike i vređaju mu familiju.
Bez obzira na razlog siguran sam da je barem polovina onih koji su mogli žarko želela karijeru Iz snova, ali im se nije dalo i sada gledaju onih troje ili sedmoro sa željom da igraju dobro i da pobeđuju, dok u isto vreme nose u sebi žal, što oni nisu na njihovom mestu.

E sad, siguran sam da bi nekoliko njih sigurno i bilo da su imali savete koji su mogli da im spasu karijeru u onim prelomnim trenucima koje svaki sportista uključujući i one najbolje ima.
Saveti zlata vredni.
Ideje koje dolaze iz proživljenih iskustava sa svetskih, evropskih prvenstava, Olimpiskih igara, liga šampiona, velikih polufinala I finala, najtrofejnijih rukometnih klubova uključujući I daleko najtrofejniju Barselonu.
Ovi saveti I ideje o kojima budem pisao mogu pomoći onom osmom, devetom, desetom, ali I puno dalje da naizgled malom podrškom od talenta postanu profesionalni sportisti ili od profesionalnog I dobrog igrača postanu vrhunski I to na njihovo sopstveno zadovoljstvo, ali I zadovoljstvo njihovih roditelja, trenera, klubova za koje nastupaju.

To su oni sportisti koji shvataju da od njih sve počinje i da se kod njih sve završava.
To su oni spremni da otpuste sve alibije u smislu -
Trener je kriv. Sa drugim trenerom sigurno bi sve bilo bolje.
Uslovi su krivi. Da su bolji nebi bilo problema Povreda.
Loša sudbina.

Oni su svesni da od njih sve zavisi i preuzimaju apsolutnu odgovornost za svoju karijeru.

Nema više alibija. Nema žaljenja. Nema ogovaranja. Kritike. Prebacivanja krivice i odgovornosti.

Oni znaju da bez obzira da li su na početku, sredini ili pri kraju karijere uvek predstoji novi korak, viši stepenik koji je nepohodno proći.
Da ne bih dužio puno za ovaj prvi put samo ću reći - Sve je moguće i ništa nije izvesno.
Za svaki problem sigurno postoji rešenje, ali i stramputica za naizgled prav put.
Ako misliš da sve znaš i da ne možeš ništa novo da naučiš, onda ova kolumna sigurno nije za tebe.
Ako želiš da odustaneš ili da se zadovoljiš trenutnim, razmisli još jednom.
Postoji način.
Postoji put.
Kroz seriju motivacionih tekstova sigurno ćeš ga naći i biti spreman da nastaviš dalje.
Iako tvoji sunarodnici osvajaju medalje. Pobeđuju. Podižu pehare.
Oni vrlo dobro znaju da uvek može brže, jače i bolje.
Svakoga dana je nova šansa, za nove sportske radosti.
Možda upravo ti koji ovo čitaš, učiniš da jednoga dana na svetskom prvenstvu ponovo tako i bude!