Šta je "Great Settling"? Novi trend zbog kog zaposleni svesno zaboravljaju na ambicije

Godinama smo slušali o „Velikoj ostavci“, zatim o „Velikom ostajanju“, a sada stiže novi izraz koji prilično dobro opisuje način na koji trenutno razmišljamo o poslu, Great Settling. Ukratko, sve više zaposlenih pristaje na manje plate, slabije pozicije, manje fleksibilnosti ili sporiji profesionalni razvoj, jer im je sigurnost radnog mesta postala važnija od ambicije.

Trend je posebno vidljiv među ljudima koji su ostali bez posla i žele što pre da se vrate na tržište rada. Ipak, ne odnosi se samo na njih. Sve više zaposlenih ostaje na pozicijama za koje su prekvalifikovani ili na poslovima koji im više ne nude prostor za napredovanje, jednostavno zato što ne žele da rizikuju još veću neizvesnost.

Prema podacima Glassdoor-a 57 odsto radnika nakon otkaza osećalo je pritisak da prihvati posao sa manjom platom, dok je kod žena taj procenat iznosio čak 63 odsto. Istovremeno, 57 odsto ispitanika u jednom istraživanju sebe je opisalo kao „job huggers“, ljude koji se grčevito drže svog posla prvenstveno iz straha da ne ostanu bez njega.

Šta je zapravo "Great Settling"?

Great Settling opisuje situaciju u kojoj prihvatamo posao koji nam nudi manje nego što želimo ili realno možemo da dobijemo. To može biti niža plata, lošiji uslovi rada, manje mogućnosti za napredovanje ili pozicija koja je ispod našeg nivoa iskustva.

Termin je nastao kao nastavak trenda poznatog kao Big Stay, kada su zaposleni nakon perioda masovnog menjanja poslova počeli da ostaju tamo gde jesu, čak i kada nisu naročito zadovoljni. Razlog je jednostavan, sigurnost je postala važnija od rizika.

Tržište rada danas dodatno pojačava taj osećaj. Poslodavci zapošljavaju sporije, konkurencija je veća, a potraga za novim poslom može da traje mesecima. Kada se tome dodaju troškovi života i strah od gubitka prihoda, ideja „uzmi šta god možeš“ počinje da zvuči mnogo racionalnije nego što bi zvučala pre nekoliko godina.

Zašto pristajemo na manje?

Jedan od glavnih problema jeste što se potraga za poslom pretvara u pitanje sigurnosti, a ne razvoja karijere.

Kada neko mesecima šalje CV-jeve i ne dobija odgovor, granica se prirodno pomera. Plata koja je prvobitno bila preniska odjednom deluje prihvatljivo. Pozicija koja je ispod prethodnog nivoa iskustva postaje „privremeno rešenje“. Posao koji nema gotovo nikakav prostor za napredovanje postaje bolji od neizvesnosti.

Stručnjaci za tržište rada smatraju da upravo produžena potraga za poslom pojačava spremnost ljudi da naprave kompromis. Što duže traje potraga, to je veći strah da će osoba potpuno ispasti iz tržišta rada.

I tu nastaje paradoks, ljudi i dalje žele bolju karijeru, ali počinju da donose odluke koje ih od nje udaljavaju.

Problem nije samo u plati

Great Settling nije priča isključivo o novcu. Problem može biti i posao koji ne koristi naše znanje i iskustvo.

Recimo da neko ima deset godina iskustva, a nakon otkaza prihvati početničku poziciju jer je to jedina ponuda koju je dobio. Ta osoba jeste zaposlena, ali njene veštine nisu iskorišćene. Ekonomisti takvu situaciju nazivaju underemploymentom, zaposlenošću ispod potencijala.

Kada se to dešava velikom broju ljudi, posledice se šire na celo tržište rada. Iskusniji kandidati zauzimaju pozicije namenjene manje iskusnim radnicima, zaposleni ređe menjaju firme, manje ljudi napreduje, a plate sporije rastu.

Drugim rečima, što više ljudi pristaje na manje, to tržište rada lakše počinje da tretira „manje“ kao novi standard.

Kako da ne upadnete u "Great Settling" zamku?

Prihvatanje posla koji nije idealan samo po sebi nije problem. Nekada je posao potreban odmah i sasvim je legitimno prihvatiti nešto što je privremeno rešenje. Problem nastaje kada privremeno postane trajno.

Prvi korak je da pre potrage definišete svoje granice. Kolika je najniža plata koju biste prihvatili? Koje veštine želite da koristite svakodnevno? Koji tip posla više ne želite? Da li vam je fleksibilnost važna? Koliko prostora za napredovanje očekujete?

Kada unapred znate odgovore, mnogo je lakše razlikovati posao koji je dobar kompromis od posla koji vas samo vraća nekoliko koraka unazad.

Pogledajte šta tržište trenutno traži

Pre slanja desetina prijava, vredi istražiti koje industrije zapošljavaju, koje pozicije imaju najveću potražnju i koje veštine se trenutno najviše vrednuju.

To može da promeni čitavu strategiju traženja posla. Umesto da se prijavljujete na svaki oglas koji odgovara vašem dosadašnjem iskustvu, možete da pronađete način da svoje znanje prebacite u oblast u kojoj trenutno postoji veća potražnja.

Stručnjaci posebno izdvajaju AI veštine, ali i takozvane „people skills“, poput komunikacije i liderstva.

Ne čekajte da vam zatreba mreža kontakata

Još jedan savet stručnjaka jeste da se kontakti ne grade tek kada ostanete bez posla. Bivše kolege, ljudi iz industrije, događaji i profesionalne zajednice mogu biti važni upravo onda kada otvoreni oglasi nisu dovoljni.

Dobra poslovna mreža ne znači da nekome morate da šaljete poruku samo zato što vam je potreban posao. Mnogo je korisnije održavati kontakte i kada je sve u redu, jer se najbolje prilike često pojave upravo kroz ljude, a ne kroz klasičan oglas.

Da li je onda prihvatanje „manjeg“ posla loša odluka?

Ne nužno, Great Settling ne znači da svaki kompromis treba odbiti. Nekada je sasvim razumno prihvatiti posao koji nije idealan kako biste imali prihode, dobili novo iskustvo ili kupili sebi vreme za sledeći korak.

Ključna razlika je u tome da li vi birate privremeni kompromis ili strah bira umesto vas. Posao koji trenutno nije savršen može da bude dobra stanica na putu ka nečemu boljem. Problem nastaje kada počnete da verujete da ne zaslužujete više ili da bolje prilike više ne postoje.

Upravo je to suština Great Settling trenda, tržište rada možda jeste postalo teže, ali to ne znači da svoje kriterijume morate zauvek da spustite.

Naslovna fotografija: Alex Kotliarskyi Unsplash