Fexting je nova reč za staru naviku: Zašto se uvek najgore posvađamo baš preko poruka?

Sve počne sa jednim „okej“.

Nastavi se sa „šta ti znači okej?“, pa „ništa“, pa „vidim da si ljut/a“, pa objašnjenjem od 17 redova koje je u tom trenutku delovalo kao odlična ideja. Posle pola sata već se više niko ne seća kako je svađa uopšte počela, ali oboje imaju vrlo jasnu predstavu o tome ko je šta pogrešno rekao.

Ako vam je ovo zvučalo poznato, postoji i naziv za takav način raspravljanja, fexting. Termin je nastao spajanjem engleskih reči fighting i texting i odnosi se upravo na svađanje putem poruka. I mada zvuči kao još jedna internet reč koja će nestati za nekoliko meseci, zapravo prilično dobro opisuje način na koji danas funkcionišu mnogi naši odnosi.

Zašto preko poruka imamo više hrabrosti?

Možda zato što preko ekrana ne moramo odmah da se suočimo sa reakcijom druge osobe. Možemo da napišemo poruku, obrišemo je, napišemo ponovo, promenimo jednu reč, dodamo još tri i tek onda pošaljemo. Uživo nemamo taj luksuz, vidimo izraz lica, čujemo ton i mnogo brže shvatimo kada smo možda otišli predaleko. Telefon nam daje osećaj da imamo kontrolu nad razgovorom, a baš zato je toliko lako ostati u njemu mnogo duže nego što smo planirali.

Najgori deo je što poruka nema ton

Jedno „važi“ može da znači bukvalno „važi“, ali može da znači i „ne mogu da verujem šta mi pričaš“. Jedno „dobro“ može biti kraj razgovora ili početak nove svađe. A kada smo već iznervirani, uglavnom biramo ono tumačenje koje nam najmanje odgovara.

Problem sa dopisivanjem jeste što ne vidimo govor tela, ne čujemo glas i ne znamo da li je druga osoba napravila pauzu od deset sekundi zato što smišlja odgovor ili zato što je odlučila da nas ignoriše. I onda počinjemo da čitamo između redova tamo gde možda ničega nema.

I tako nastaje poruka koju niste morali da pošaljete

Najpoznatiji scenario verovatno izgleda ovako: Pošaljete poruku, čekate, vidite „seen“, čekate još malo, otvarate chat, zatvarate chat, ponovo ga otvarate. Onda stiže odgovor. Nije onakav kakav ste očekivali. I umesto da spustite telefon, kreće nova runda.

Upravo je to zamka fextinga, poruke nam omogućavaju da reagujemo odmah, čak i kada bi nam zapravo koristilo da ne reagujemo uopšte. Jedna rečenica lako preraste u deset novih poruka, pa se rasprava više ne vodi o prvobitnom problemu, već o tonu, izboru reči, starim svađama i tome ko je kome koliko dugo odgovarao.

Da li je fexting uvek loša ideja?

Ne nužno. Ponekad je lakše napisati ono što osećamo nego izgovoriti to uživo. Nekome je potrebno vreme da složi misli, posebno kada je tema osetljiva. Ali postoji razlika između „treba mi malo vremena da napišem šta osećam“ i razgovora koji se pretvara u takmičenje ko će poslati poslednju poruku.

Kada već počnemo da dokazujemo ko je u pravu, vraćamo se na stare svađe i analiziramo svaku tačku, zarez i vreme odgovora, verovatno je trenutak za pauzu.

Možda je najjači potez upravo, ne odgovoriti odmah

Ne zato što treba da igramo igrice ili namerno ostavljamo nekoga na seen, već zato što neke stvari jednostavno ne postaju jasnije što ih više kucamo. Možemo napisati: „Ne želim da se svađamo preko poruka. Pričaćemo kada se oboje smirimo.“ I onda stvarno spustiti telefon.

Jer u vremenu u kojem imamo mogućnost da odgovorimo bukvalno iste sekunde, možda je upravo mala pauza postala jedna od najzrelijih stvari koje možemo da uradimo.

A sledeći put kada uhvatite sebe kako pišete peti pasus objašnjenja osobi sa druge strane ekrana, možda samo zastanite i zapitajte se: da li ovo stvarno rešavam ili samo produžavam svađu?

Naslovna fotografija: Dupe photos