Zašto nam smeta kada žene stare? Slučaj Chiare Ferragni

Chiara Ferragni je duže od decenije sinonim za uspeh u digitalnom svetu. Kao modna ikona i preduzetnica koja je praktično izmislila profesiju influensera, odrasla je, izgradila imperiju i sazrela pred očima javnosti. Međutim, njene nedavne objave na društvenim mrežama pokrenule su novu, prilično surovu lavinu komentara i ovog puta u fokusu nisu njeni poslovni potezi, emotivni status, niti visoka moda koju nosi, već nešto potpuno neizbežno – prirodni znakovi starenja.

Anatomija jednog internet linča

Na meti dežurnih kritičara sa TikToka i Instagrama našli su se njen vrat, tekstura kože, ruke i sitne bore oko očiju. Komentari u kojima se besomučno secira svaki milimetar njenog lica i tela ponovo su otvorili jednu od najvažnijih i najmračnijih tema modernog doba: zašto kao društvo imamo toliki problem sa ženskim starenjem?

Komentari poput „Šta joj se desilo sa licem?“, „Izgleda mnogo starije nego što jeste“ ili „Vrat je odaje“ postali su svakodnevica ispod njenih objava. Čini se da javnost ženi danas može da oprosti apsolutno sve – od grešaka u karijeri do skandala – osim činjenice da, sasvim prirodno, stari.

Dvostruki standardi: Muškarci kao vino, žene sa rokom trajanja

Dok se muškarcima u javnom svetu bore, grube crte lica i seda kosa prepisuju kao znak zrelosti, šarma i bogatog životnog iskustva (čuveni silver fox efekat), žene su pod stalnim, nemilosrdnim pritiskom da ostanu zamrznute u vremenu. Od njih se očekuje da u svojim kasnim tridesetim ili četrdesetim godinama izgledaju tačno onako kako su izgledale u ranim dvadesetim.

Svaki znak da je vreme prošlo tretira se gotovo kao lični neuspeh, lenjost ili "zapuštenost". Društvo ženi uporno sugeriše da njen izgled ima svojevrsni "rok trajanja", a svaki rođendan nakon tridesete posmatra se kao tiho odbrojavanje, a ne kao privilegija proživljenih godina i iskustva.

Paradoks savršenstva i era filtera

Živimo u eri gde su filteri, Facetune i neinvazivne estetske korekcije postali apsolutni, često nevidljivi standard na društvenim mrežama. Zbog toga je slika o tome kako koža odrasle žene zapravo izgleda postala potpuno iskrivljena i nerealna. Naučili smo da gledamo lica bez pora, bez mimike i bez ijedne linije.

I tu dolazimo do najvećeg paradoksa. Chiara, kao i mnoge druge javne ličnosti, ima pristup najboljoj svetskoj kozmetici, najnaprednijim anti-aging tretmanima i stručnjacima. Pa ipak, to nije dovoljno da se vreme zaustavi – niti bi trebalo da bude. U današnjem digitalnom svetu, žene igraju igru u kojoj ne mogu da pobede. Ukoliko žena koristi previše filtera,filera i korekcija, biće optužena da je "plastična", lažna i da promoviše nerealne standarde. Sa druge strane, ukoliko se usudi da pokaže pravu, ljudsku teksturu kože na dnevnom svetlu, suočava se sa brutalnim body shaming-om.

Vreme je za promenu narativa

Internet opsesija Chiarinim borama nije samo napad na nju lično; to je odraz dubljeg društvenog problema i otrežnjujući podsetnik svakoj od nas. To je poruka koja nam sugeriše da se naša vrednost i dalje dominantno, ako ne i isključivo,vezuje za našu mladost i besprekoran fizički izgled.

Krajnje je vreme da prestanemo da tretiramo starenje kao manu koju treba panično sakrivati po svaku cenu. Starenje je privilegija, prirodan proces koji nosi svoju specifičnu vrstu lepote, snage, samopouzdanja i autentičnosti. Umesto što zumiramo tuđe bore u potrazi za nesavršenostima – ne bismo li se na trenutak osećali bolje u vezi sa sobom – trebalo bi da preispitamo sopstvena nerealna očekivanja i konačno normalizujemo žensko telo u svim njegovim fazama.

Bore su dokaz da smo se smejale, brinule, volele i živele – i ne treba ih brisati ni sa lica, ni sa fotografija.

Naslovna fotografija: Chiara Ferragni Instagram