Skorseze podržao AI: Da li je ovo prelomni trenutak za film?

Prema navodima iz industrije, Skorseze je podržao startap Black Forest Labs, kompaniju koja razvija generativne modele za kreiranje slika, a alat je navodno korišćen da se brže i preciznije kreiraju storyboard-ovi za njegov sledeći film, gotski triler What Happens at Night (sa Leonardom Dikaprijem i Dženifer Lorens). Poenta njegove argumentacije je jednostavna: film je mlad medij (oko 125 godina), a tehnologija je oduvek bila deo načina na koji se priča priča. Ako postoji problem koji režiser stalno rešava, to je onaj najbanalniji i najteži: kako slike iz glave pretvoriti u nešto što ekipa može da snimi.

Zašto je ovo velika vest

Skorseze nije prvi autor koji koristi digitalne alate, ali jeste prvi koji ima težinu „žive institucije“ i koji je dovoljno starog kova da se od njega očekuje otpor. Zato je ova izjava toliko privukla pažnju, jer ako Skorseze kaže da je AI koristan u predprodukciji, to zvuči kao dozvola ili gotovo preporuka.

Generativni alati u predprodukciji mogu da rade tri stvari koje su industriji preskupe i prespore:

• Brza vizualizacija ideja (kadar, atmosfera, svetlo, kostim)

• Varijacije (ista scena u 10 stilova za 10 minuta, umesto 10 dana)

• Komunikacija (da svi na setu vide istu sliku, umesto da je svako zamišlja drugačije).

To je posebno važno kod žanrova koji traže precizan ton (gotski triler, noir, “period piece”), gde storyboard nije samo „mapa kadrova“, nego i mapa emocije.

Ali… šta je sa ljudima koji to rade?

Tu dolazimo do glavnog problema: AI u filmu nije samo pitanje estetike, nego i posla. Posle štrajkova scenarista i glumaca 2023. godine, industrija je ostala osetljiva na „automatizaciju“ kreativnih uloga.

Skorseze (barem po onome što je do sada iskomunicirano) govori o AI kao alatu u predprodukciji, pre nego što se dođe do seta, glumaca i „mesa i krvi“. To zvuči umirujuće, ali nije kompletna slika: storyboard i koncept art su realni poslovi, realni ljudi, realni honorari. Ako AI ubrza taj deo procesa, ključno pitanje je šta to ubrzanje realno proizvodi u praksi: da li znači manje angažovanja ljudi, ili isti broj ljudi ali sa drugačije raspoređenim zadacima ili pak više projekata . zato što produkcija postaje jeftinija i dostupnija.

U realnosti, verovatno će biti sve pomalo, zavisno od budžeta i etike produkcije. 

Skorseze i tehnologija 

Ako deluje kontradiktorno, vredi se setiti da Skorseze nikad nije bio „anti-tech“ autor. Snimao je Hugo u 3D, a u The Irishman je koristio de-aging da bi glumce „vratio unazad“ bez klasične šminke i kaskaderskih trikova. Njegova logika je dosledna: tehnologija je okej dok služi priči, a ne obrnuto.

Ko još u Holivudu gura „umereni“ AI pristup

Skorseze nije jedini. Džejms Kameron je, recimo, već neko vreme povezan sa kompanijama koje razvijaju generativne modele i otvoreno govori o AI kao načinu da se smanje troškovi VFX-a i da se „velike“ priče učine izvodljivijim. A sa druge strane, deo glumačke zajednice i dalje javno napada AI kao prečicu koja jede radna mesta i razvodnjava autorstvo.

Holivud se ne deli jednostavno na „za“ i „protiv“ AI-ja. Realnije je da postoje tri tabora: oni koji AI vide kao alat (u predprodukciji, previzu i postprodukciji), oni koji ga guraju kao zamenu za ljude, i oni koji ga koriste kao marketing dok narativ o „inovaciji“ koji često samo prikriva rezanje budžeta.

A šta kaže domaća scena: „AI ne može da zameni ličnost“

Dok se u Holivudu vodi rat oko ugovora, kod nas se tema najčešće otvara kroz pitanje: da li AI može da zameni autora? U emisiji Euronews Centar o uticaju AI na filmsku industriju, reditelj i profesor Fakulteta savremenih umetnosti Petar Stanojlović naglasio je da AI može da imitira i akumulira iskustva, ali da je kreativnost vezana za ličnost i individualnu umetničku viziju. 

U istoj emisiji, filmski i TV montažer Vladimir Radovanović (poznat po radu na serijama Deca zla i Sablja) rekao je da je koristio AI alate u fazi previzualizacije (npr. Midjourney za vizuelne koncepte), ali da mašina nije zamena za ideju i autorsku odluku. Njegov argument je praktičan: AI može da ubrza neke delove posla i da postane standardni deo montažnih softvera, ali „glava“ i dalje mora da bude ljudska.

To je, zapravo, vrlo sličan stav Skorsezeovom: AI kao alat koji pomaže da se nešto brže vidi, ali ne i kao autor koji zna zašto nešto treba da postoji.

Da li ovo znači da se nešto menja u narednim godinama? 

Ako Skorseze normalizuje AI u predprodukciji, industrija će verovatno uraditi dve stvari:

• Ubrzaće standardizaciju (AI koncept, AI asistencija u montaži)

• Pojačaće potrebu za pravilima (ko je autor, ko je vlasnik materijala, ko je plaćen)

Za publiku, rezultat može biti dvosmislen: dobićemo više filmova koji izgledaju „skupo“, ali i rizik da sve počne da liči na isti generički moodboard. Za ljude u industriji, ključna reč biće ugovori, a ne inspiracija.

Nije pitanje da li će AI ući u film, nego ko će ga kontrolisati

Skorsezeova podrška AI-u neće preko noći pretvoriti bioskop u fabriku sadržaja. Ali menja ton razgovora, od panike ka pregovorima. Najrealniji scenario je da AI postane još jedan alat u kutiji, kao što su nekad bili digitalna kamera ili  CGI, uz jednu veliku razliku, da ovaj alat direktno dira u autorstvo i rad.
I zato je pravo pitanje za 2026. i dalje isto: da li će AI služiti filmu, ili će film služiti AI-u (i budžetskim tabelama)?

Naslovna fotografija: Tinseltown / Shutterstock.com