Ko najviše troši na luksuz? Zemlje koje prednjače i zašto Gen Z i milenijalci kupuju 70% luksuza

Nekad je luksuz bio nešto što vidiš u izlogu i eventualno kupiš u butiku. Danas je luksuz nešto što ti živi u telefonu: pratiš ga, gledaš ga, upoređuješ, želiš, čuvaš u “saved”, i tek onda (nekad) kupiš.

Upravo to pokušava da analizira Luxury Love Index, rang lista koju je napravila “FashioNica” (prodavnica vintage komada), analizirajući u kojim zemljama se kupuje najviše brendiranih stvari i gde se najviše troši u luksuznim radnjama. Njihova logika je kombinacija tri signala: koliko se troši po glavi stanovnika godišnje, koliko se luksuzni brendovi pretražuju online i kako se tržište luksuza razvijalo u poslednjih pet godina. Što je skor veći, to je veća “kolektivna opsesija” luksuzom.

Ko najviše troši na luksuz: Švajcarska, Hong Kong, UAE

Na vrhu liste je Švajcarska, zemlja koja je po ovom istraživanju najviše opsednuta luksuzom. Prosečna godišnja potrošnja po osobi je preko 560 dolara na high-end proizvode (moda, aksesoari), a digitalni signal je jak: oko jedna od pet osoba navodno svakog meseca pretražuje brendove poput Louis Vuittona, Hermèsa ili Diora. Uz to, švajcarsko tržište luksuza je u pet godina poraslo za skoro 25%, što znači da luksuz tamo nije samo status, nego deo lifestyle-a.

Na drugom mestu je Hong Kong, koji u jednoj kategoriji drži rekord: prema nalazima, potrošnja po osobi prelazi 730 dolara godišnje. Iako ne nosi najviši ukupni skor indeksa, Hong Kong je prikazan kao tržište sa potrošačima koji su najspremniji da ulože u ekskluzivne komade. I ovde se ponavlja isti digitalni obrazac: oko 1 od 5 stanovnika mesečno pretražuje luksuzne brendove, što govori da želja za luksuzom nije “trend”, nego kulturna navika.

Treće mesto zauzimaju Ujedinjeni Arapski Emirati, jedno od najbrže rastućih luksuznih tržišta. U poslednjih pet godina, luksuzni sektor je porastao za skoro 50%, sa oko 2,7 milijardi na oko 4 milijarde dolara prihoda. Prosečna potrošnja po osobi je preko 420 dolara godišnje, a online interesovanje je visoko i, logično, sve više vezano za mlađu, digitalno pismenu publiku.

Gen Z nije samo “browsing”: Luksuz se kupuje i kad se samo gleda

Na četvrtom mestu je Australija, gde je tržište luksuza u pet godina poraslo za oko 30% i prešlo 7 milijardi dolara prihoda. Prosečna potrošnja po osobi je preko 260 dolara godišnje, a Australijanci su među onima koji najčešće pretražuju luksuzne brendove online. To je dobar signal da luksuz više nije samo znak elite, nego i aspiracija, nešto što se želi, planira i “gradi” kroz sadržaj.

Top 5 zatvara Ujedinjeno Kraljevstvo, jedno od ključnih evropskih tržišta. Potrošnja po osobi je oko 240 dolara godišnje, ali ono što bode oči je digitalna aktivnost: prema istraživanju, oko jedna od četiri osobe u UK svakog meseca pretražuje luksuzne brendove, što je najviši procenat u studiji (zajedno sa Australijom). UK tržište luksuza nastavlja da raste i dostiže preko 16 milijardi dolara godišnjeg prihoda.

Luxury Love Index: Milenijalci i Gen Z čine oko 70% globalnih kupovina luksuza

Ako postoji jedna rečenica koja objašnjava zašto je luksuz danas online tema, to je ova: prema Luxury Love Index-u, milenijalci i Gen Z čine oko 70% globalnih kupovina luksuznih proizvoda.

Nove generacije ne ulaze u brend kroz fizičko prodajno mesto, nego kroz algoritam. Luksuz se otkriva na Instagramu i TikToku, kroz haul videe, vintage komade, stajling trikove, komentare, meme-ove, i onaj osećaj da je brend deo identiteta.

Luksuz postaje znak pripadanja, ali i znak znanja: da znaš modele, kolekcije, reference, istoriju brenda. U tom smislu, luksuz je sve više identitet, a sve manje samo posed.

Zato i nije čudno što zemlje sa jakom digitalnom aktivnošću iskaču u ovakvim rangiranjima. Online pretraga nije samo radoznalost, već je signal želje, planiranja i stalnog odnosa prema brendu. U 2026. luksuz se ne poželi ili priušti jednom; luksuz se prati svakog dana.

Zato luksuz danas nije samo pitanje “ko ima”, nego i pitanje “ko gleda, ko želi, ko prati i ko se poistovećuje”. A u 2026. to je često jednako važno kao i sama kupovina.

Naslovna fotografija: photo-lime / Shutterstock