Neobičan prizor na Adi: Somovi došli u plićak i grickaju kupače, stručnjak otkrio razlog

Iako je poznato da je Ada Ciganlija bogata ribom i da u njenim dubinama žive i veliki somovi, susret sa ovim "brkatim" stanovnicima u veoma plitkoj vodi iznenadio je mnoge kupače.

Zašto somovi prilaze ljudima?

Profesor dr Aleksandar Hegediš, šef Odseka za prirodne resurse i životnu sredinu u Institutu za multidisciplinarna istraživanja, objasnio je za MONDO da je reč o somovima cverglanima, koji se za razliku od velikih somova češće približavaju obali.

Visoke temperature dodatno utiču na njihovo ponašanje. Kako je objasnio, voda je trenutno veoma topla, zbog čega se ove ribe povlače u pliće delove. Na njihovo ponašanje utiču i aktuelni toplotni talas i nizak vodostaj reka.

Iako somovi mogu da budu impresivne veličine, stručnjak ističe da kupači nemaju razloga za strah.

- Za kupače ne bi trebalo da predstavljaju opasnost jer smo mi za njih prevelik plen. Ne napadaju osim ako nisu direktno isprovocirani - navodi profesor dr Aleksandar Hegediš.

Somovi su svaštožderi i hrane se različitim organizmima, uključujući uginule životinje, školjke, puževe i sitniju ribu. Zanimljivo je i da su nekada prilazili obalama reka dok su žene na njima prale veš, privučeni mirisom domaćeg sapuna. Međutim, ni tada nije bila reč o napadu na ljude, već o potrazi za hranom.

U Adi možda plivaju i pravi "kapitalci"

Prema rečima Hegediša, u Savskom jezeru ima dosta somova, ali njihov tačan broj nije moguće utvrditi.

Evropski som može da dostigne ogromne dimenzije, a u Savi i Dunavu zabeleženi su primerci dugački i do dva i po metra. Stručnjak smatra da bi i u Adi Ciganliji mogli da postoje veliki primerci.

Na dnu Ade krije se čitav mali svet

Savsko jezero nije dom samo ribama. Prema poslednjem popisu, u njemu živi 25 vrsta riba, pri čemu su dve trećine autohtone vrste, dok su ostale dospele poribljavanjem.

Pored riba, u jezeru žive i slatkovodne meduze i kornjače, dok su kupači u poslednje vreme primetili i nutriju.

Ove životinje, zbog veoma niskog vodostaja, napuštaju obale Save i Dunava u potrazi za novim staništem, pa se povremeno mogu naći i u blizini ljudi.

Nutrija može da dostigne težinu od oko 14 kilograma, a u Srbiji se smatra invazivnom vrstom. Iako može da deluje zastrašujuće, po prirodi nije agresivna, ali se bliski kontakt ipak ne preporučuje.

A onda su se pojavile i meduze

Kupače na Adi ovog leta iznenadile su i slatkovodne meduze.

One vole tople, stajaće i čiste vode, pa im uslovi u Savskom jezeru očigledno odgovaraju. Upravo njihovo prisustvo može biti i dobar znak, jer se slatkovodne meduze smatraju pokazateljem dobrog kvaliteta vode.

Zato, iako prizor somova koji prilaze kupačima može da deluje pomalo jezivo, stručnjaci poručuju da nema razloga za paniku.