Mali živi u zgradi čiji je deo nezakonito legalizovan

Siniša Mali, prema saznanjima BIRN-a, i dalje živi u stambenoj zgradi na Senjaku, čiji je poslednji sprat od oko 600 kvadrata (četiri stana) podignut nelegalno nakon 2015. godine, a potom ozakonjen.

U slučaju ove zgrade, investitori su imali građevinsku dozvolu, ali su gradili mimo nje, podigavši krajem 2016. godine sprat više nego što im je bilo dozvoljeno.

Zanimljivo je da su zbog odstupanja od građevinske dozvole bili odbijeni kada su tražili upotrebnu dozvolu u novembru 2016, međutim, mesec dana kasnije investitori su ipak dobili upotrebnu dozvolu, u kojoj se uopšte ne pominje poslednji, nelegalni sprat.

Tek se u katastru može videti da je potkrovlje ozakonjeno - u drugim sličnim slučajevima koje je našao BIRN, uglavnom su se ovi "viškovi" spratova i kvadrata rešavali tako što je ozakonjivana cela zgrada.

Što se tiče slučaja gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, on je objekat "samo" nelegalno nadogradio.

Šapić je tokom 2021. godine objekat, za koji je postojao zahtev za legalizaciju iz 2010. godine, nadogradio sa još dvestotinak kvadrata, da bi mu u julu prošle godine opština Novi Beograd ozakonila i tu dodatnu nelegalnu gradnju.

Tako danas Šapićev objekat ima 403 kvadrata bruto razvijene građevinske površine.

Šapiću građevinski "poduhvati" nisu strani

Šapić je u Ulici Laze Lazarevića, u blizini Zvečanske, gde je izgradio vilu od 672 kvadrata, do tada regularnu ulicu pregradio metalnom kapijom visokom šest metara, a na mestu pet manjih parcela dodeljenih Šapiću na upotrebu, bez konkursa i javnog oglašavanja, podigao je brojne objekte, bazen, sportske terene...

Prekršio je zakon koji govori da bilo kakav objekat ne sme biti bliži od 25 metara od najisturenije ose železničkog koloseka. Ulica više nije prohodna za saobraćaj, a ukoliko pokušate da je pronađete na bilo kojoj mapi, nećete uspeti.