Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Beograd

Ljubica Stanković

25. 03. 2020. 07:00 0

Život nevidljivih u vanrednoj situaciji: Hrane se iz kante

Strah od koronavirusa oseća se svuda. Ispraznio je rafove supermarketa, primorao ih da čekaju u redovima ispred prodavnica u razmaku od dva metra sa maskama na licima i rukavicama. Proglašeni policijski čas onemogućio im je kretanje od 17 časova do pet ujutru. Međutim, šta je sa marginalizovanim porodicama, koje su primorane na divlji život bez ikakvih higijenskih uslova i kojima je ovakvo stanje svakodnevica?

Na divljem delu ispod Mostara, tik uz Savsku ulicu, stacionirane su dve porodice koje žive u strahu od buldožera Beograda na vodi, koji svakog trenutka mogu da dođu i da im poruše i to malo što imaju. Šta će posle? Neizvesno je.

- Hrane nemamo. Mesečno primamo 5.000 dinara od socijalnog. Vodu punimo od onih zgrada tamo (pokazuje na "Beograd na vodi"), imaju neke cevi, pa sa praznim flašama u kolicima odlazimo tamo i snalazimo se. Evo, baš sam danas prala veš - kaže Jami, koja sa svojim mužem Darkom živi tu već šest godina.

Dok se na "Beogradu na vodi" grade buržujski stanovi koji se prodaju za više od 3.000 evra po kvadratu, ova porodica i njihova prijateljica, Jamah Bira koja ima sedmoro dece, hranu traže po beogradskim kontejnerima.

- Niko iz opštine nam nije pomogao, niti od volontera od kada su uveli vanredno stanje, ni hranu da nam donose, a kamoli finansijski da nam pomognu. Pre ovoga smo skupljali sekundarne sirovine, ali sada to niko ne kupuje. Džabe ih skupljamo, ne rade otkupne stanice, a i pala je cena. Sada je kilo gvožđa osam ili devet dinara. Ne isplati se ni da skupljaš - kaže Darko.

Majka sedmoro dece, od kojih najmlađe ima godinu dana, a najstarije 17 godina, kaže da im je izvor hrane - kanta.

- U njima im nađem hleb i sve. Evo, sad sam došla iz kante. To skupljam za svoju decu. Sem vas, niko ovde nije došao da nas vidi, da nas pita da li nam treba pomoć. Nemam nikakva primanja, ni dečji dodatak. Ljudi ne mogu na kraj da izađu sa dvoje dece, a šta ja da radim sa sedmoro? - žali se Jaham Bira.

Ona kaže da je došla 1999. sa Kosova i da je prijavljena u Alibunaru, ali da njena dece ne žele da idu tamo, jer je "situacija katastrofalna".

- Tamo sam dobila stan kad sam došla sa Kosova, ali šta da radim sa praznim stanom? Da pokosim travu i da im dam da jedu? Mislite da ja ne volim higijenu? Tamo imam i kupatilo, ali to mi ne znači ništa. Tamo nemam ni prodavnicu, ni apoteku, ni lekara, a i deca neće da idu tamo. Ovde ne mogu da ih upišem u školu, jedino da ih tamo prijavim, pa da ih prebacim u Beograd. Oni su prijavljeni ovde, izvadili smo pasoše u Čukarici, preko mene ide njihovo zdravstveno osiguranje - kaže Jamah Bira i dodaje da kada su bolesni idu u Hitnu pomoć.

Majka ove dece kaže da njen petnaestogodišnji sin zna da čita i piše, jer je išao do petog razreda u školu, a da joj je ćerka od 13 godina išla do drugog razreda. Posle toga, ništa. Prestali su da idu. Imaju jedan televizor, pa kada stignu nastavu prate preko RTS-a.

Šta će se dogoditi sa njima kada gradilište "Beograda na vodi" počne da se širi? 

- Mislimo da će ove godine da nas sruše. Posle toga, gde ćemo, šta ćemo, ne znamo - kažu oni. 

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 0

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Čas virusologije

Zoran Živković [02.04.2020.]

Video dana

Siguran ples u izolaciji

Anketa

Da li ste za ukidanje šetnje vaših kućnih ljubimaca od 20 do 21 čas?

Rezultati