PAPCI SA BELIM LUKOM Šta to sve Kina donosi u Srbiju?

Mnogi u vlasti se busaju u grudi prijateljstvom sa Rusijom i Kinom, ali je činjenica da najviše proizvoda, čak 65 procenata, izvozimo u Evropsku uniju. U poslednjih deset godina u Srbiju je stiglo 30 milijardi evra stranih investicija. Od toga je 21 milijarda iz Evropske unije.

Kina ide za svojim strateškim ciljem i ona rado posluje sa zemljama u kojima nema nikakvih pravila. Kineskim firmama, koje su zapravo državne, odgovara da rade direktno sa vlastima. Svaki investitor koji donosi novac u neku zemlju donosi i svoje običaje. Tako i Kina donosi u Srbiju svoje poslovne običaje koji su daleko od onih koji važe u Evropi.

 - Saradnja sa Kinom se odlično uklapa u dominantan narativ na domaćoj političkoj sceni gde se ekonomski razvoj predstavlja kao vrhovna vrednost, dok su elementi demokratskog društva iza ili ispod toga - izjavio je nedavno za Dojče Vele Stefan Vladisavljev, stručnjak za Kinu iz Fondacije Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Od kad je preuzeo vlast u Srbiji Aleksandar Vučić gaji neskrivene simpatije prema autoritarnim režimima u Kini i Rusiji.Tradicionalno dobri odnosi sa Kinom, koje je Srbija nasledila od bivše Jugoslavije, dodatno su produbljeni početkom aprila 2018. godine, kad je Vučić predvodio državnu delegaciju koja je u Pekingu potpisala niz međudržavnih sporazuma sa Kinom.

Najavljena su višemilionska ulaganja u Bor, Zaječar, proizvodnja letećih automobila u Srbiji, izvoz svinjskih papaka iz Srbije, rakije, zajmovi za infrastrukturne projekte i poslednji hit, izvoz srpskih jabuka. Voća koje je inače u Srbiji među najskupljim.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je nakon trojnog sastanka sa predsednikom Kine i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom da EU "ne može da apsorbuje ogromnu prekomernu proizvodnju kineske industrijske robe koja preplavljuje njeno tržište". Fon der Lajen je rekla da je odnos narušen nejednakim pristupom tržištu i kineskim državnim subvencijama.

- Evropa se neće pokolebati u donošenju teških odluka potrebnih da zaštiti svoje tržište - rekla je Fon der Lajen.

Srbiju očigledno ne zanima zaštita sopstvenog tržišta. Naime, imamo potpisan Trgovinski sporazum sa Kinom. Vučić, ali i Siniša Mali su o tome naširoko pričali, samo je skrivan podatak da taj sporazum ne stupa odmah na snagu, nego ide postepeno pet godina prilagođavanja. A, i inače, Srbija nema dovoljno agrarnih proizvoda da bi mogla bilo šta da uspe na kineskom tržištu. Zaboravljamo da je taj sporazum dvosmeran i da Kina ima otvorena vrata da svojim proizvodima preplavi tržište Srbije. Tako da će u Srbiji uskoro biti mnogo više kineskog belog luka nego srpskog "tetovca" u Kini.

Poznavaoci političkih prilika u Srbiji navode da će, posle održavanja EXPO 27, većina a ako ne i svi objekti, preći u vlasništvo Kineza. Naime, po tvrdnjama naših izvora, Srbija će sa ovim projektom upasti u dužništvo, koje će moći da vrati jedino tako što će Kinezima dodeliti na korišćenje objekte, koji će inače njihovi radnici sagradili. U prilog tome ide i činjenica da se Srbija udaljava od EU, tako da se nameće pitanje, koje bi druge zemlje osim Kine došle da posle EXPO 27 koriste izgrađene objekte.

Ali, i neki stručnjaci u Kini imaju slične bojazni, samo u obrnutom smeru. U svetlu sve jačeg rivaliteta SAD i Kine, i Evropska unija polaže na taktiku smanjivanja zavisnosti od Kine, a Srbija je pak upućena na EU, pišu politikolozi Fang Jiongšeng i Jian Junbo sa Univerziteta Fudan u Šangaju.

- Poslovi kineskih kompanija u Srbiji mogli bi tako da nazaduju, što bi se na kraju negativno odrazilo na prijateljstvo dve zemlje - napisali su oni krajem prošle godine.