Ograničenja CENA GORIVA će potrajati

Napori da Srbija diversifikuje snabdevanje naftom su uvek dobri, jer jedna država kroz nju dobija veću energetsku bezbednost. Cena goriva koja je u Srbiji veća nego u drugim državam regiona može da se pravda time što se nafta ne proizvodi u Srbiji, ali i "duplom državnom kontrolom“, odnosno uticajem na cenu kroz akcize i aktuelno limitiranje cene derivata.

Uoči poslednjeg povećanja akciza, a nakon dve godine uredbe o ograničenju cena naftnih derivata, većina sagovornika Nove ekonomije koji posluju u energetici misle da se u Srbiji neće promeniti odluka o regulisanu cena. Uredba koja je na snazi treba da istekne krajem jula, ali je u dva navrata već produžavano njeno trajanje, piše Nova ekonomija.

- Ne očekujem velike promene u domaćoj regulativi koja se odnosi na cene naftnih derivata. Tekuća domaća regulativa naftnih derivata je plod kompleksne geopolitičke situacije koja je dovela do nestabilnosti globalnog naftnog tržišta. U takvim okolnostima, ne postoji veliki izbor za državu osim da ona interveniše putem regulacije cena goriva u većoj ili manjoj meri, što je Srbija i učinila - kaže Ivan Brajović, potpredsednik udruženja UTNGS i direktor kompanije T-Nafta Beograd.

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić, sa druge strane, kaže da nema adekvatan odgovor šta se u Srbiji dešava kada su cene nafte u pitanju, osim da isporuke varijaju u zavisnosti od pojedinačno ugovorenog posla. Prošle godine od ukupno uveznih 3,5 miliona tona (ukupno 1,9 milijarde dolara) nafte ponovo najviše dolazi iz Iraka 1,5 miliona tona (851 milion dolara), potom Norveške (540.278 tona vrednih 357 miliona dolara), iz Rusije (434.045 tona vrednih 216 miliona dolara). Zatim slede Azerbejdžan sa 94.885 tona (63,7 miliona dolara), EU sa 10.692 tona (7,4 miliona dolara) i Ukrajina sa 347,7 tona (279.000 dolara). Ostatak dolazi iz svih drugih zemalja.