Ponižavanje ZASTAVE SRBIJE

S vremena na vreme, državni simboli u Srbiji ulaze u medijsku žižu iz različitih razloga. Nekad je to predlog predsednika Republike o gradnji gigantskog jarbola u beogradskom parku Ušće, sa koga bi se vijorila rekordno velika zastava Srbije. Svakog petnaestog septembra, od usvajanja zaključka o Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave iz 2020. godine, zastava i grb postaju deo miljea u kome su patriotska obeležja akcentovana, naročito zastava, piše Vreme.

Povremeno smo svedoci da se kritikuje korišćenje zastave na ovakav ili onakav način, ali ono što je izuzetno često i na svakom koraku vidljivo jeste nezakonito ili nerazumno korišćenje ovog dvodimenzionalnog, dvostranog, platnenog simbola. Umesto da posluže kao edukacija o državnim simbolima, neki aspekti ovakve prigode se pretvaraju u korišćenje državnih simbola na neumeren i nedostojanstven način.

Ako premotamo film do prve decenije ovog veka, o datumima kada su se rešavala osnovna pitanja važna za državnost, u javnost su dospevale teme o zastavi. Zemlja čiji je glavni grad Beograd menjala je u tom periodu ime dva puta. Državni simboli, kao najisturenija forma identiteta i svojevrsna lična karta države, prolazili su kroz te promene zajedno sa državom, ponekad i nehotice.

Sa brisanjem Savezne Republike Jugoslavije ili Državne zajednice Srbije i Crne Gore sa političke mape sveta 2006. godine, sahranjena je jugoslovenska trobojka, kojoj nedostade još desetak godina da bi doživela stotu. Do tog trenutka, ono što je danas državna zastava Srbije već je postojalo i koristilo se kao zastava jedne od republika državne zajednice. Ali, šta reći za državne organe? Kršenje Zakona na svakom koraku.

Metalne montažne ograde oko Skupštine Srbije i oko Andrićevog venca našpanovane sa ukoso "kropovanom” predstavom vijoreće državne zastave na poluprovidnom materijalu. U slučajevima košave, ove ograde su zbog opasnosti od toga da odjedre, bile postavljene tako da leže na zemlji, što je ultimativno vređanje najvišeg simbola države.

Kada smo kod jedara, tu je i primer grubog nakaradnog igranja sa državnim simbolima, koji ne samo da je u sukobu sa zakonom, već i sa osnovnim pojmom zastave (tkanina koja se vijori na vetru), kao i logikom firmopisačkog zanata. Verovatno ovde nije ni bilo namere da se ovakvo poniživanje zastave počini, pre će biti da je iz kombinacije neznanja i potrebe za profitom od ovog biznisa (svaki čas potreba za svežom štampom, kad god neki zvaničnik posećuje Beograd) nastala sledeća "veksilološka devijacija”:

Od pre nekoliko meseci svedoci smo ogromnog broja postavljenih jedara od plastičnog baner platna, jednostrano štampanog, pa duplo zategnutog između dva aluminijumska nosača, probušenog ringlicama i tako pričvršćenog prediminzioniranim šelnama za bandere. Zastave su izvrnute za 90 stepeni, grb je tako nedostojno prikazan, a proporcija je 1:2 umesto 2:3, kako je precizirano u članu 17 pomenutog Zakona.

Da li da pominjemo na šta je ličio prizor autoputa koji vodi do aerodroma posle jakih udara košave? Od nečega što predstavlja ovu zemlju ostali su izlomljeni i iscepani dronjci, koji su se danima posle oluje izrugivali svakom poštenom patrioti. Čudno je da se pređe na ovakvo ruglo, posle lepe prakse sa merom, koja se na istim tim mestima (beogradski bulevari i glavne ulice u centru) sastojala u isticanju pravilnih i normalno na koplja istaknutih manjiih zastava, koje se vijore na banderama duž glavnih saobraćajnica u društvu zastava važnih gostiju, ili u parovima državna-narodna.

Šta je razlog? Ne znamo.