Odgovor RTS-a ponižavajuć za Skupštinu

Učesnici parlamentarnog dijaloga o poboljšanju izbornih uslova trebalo je ovog petka da održe sastanak sa predstavnicima Radio-televizije Srbije, kako bi razgovarali o načinu izveštavanja javnog servisa u predstojećoj izbornoj kampanji. Predstavnici javnog servisa, međutim, tražili su pomeranje sastanka za sledeću nedelju, navodeći i da su već upoznati sa time kakvi su stavovi poslaničkih grupa po pitanju izveštavanja RTS-a.

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović za N1 kaže da je odgovor RTS-a ponižavajući po Skupštinu i da je trebalo da na fin način pravno obrazlože zašto ne treba da dođu.

- Ja mislim da oni ne treba da dođu na taj sastanak iz razloga što javni servisi i bilo koji mediji u Srbiji nemaju obavezu da se pojave na sastanku koji prosto za osnovima da se pregovara i razgovara o medijskim uslovima odnosno o primeni medijskih zakona. Jedino ko to može da radi je REM - navodi Gavrilović.

Prema njegovom mišljenju, ovakav vid dogovaranja stranka sa medijima o tome kako će se zakoni primenjivati je suprotno Zakonu o elektronskim medijima, te da samo REM ima nadležnost da vrši kontrolu i nadzor nad primenom medijskih zakona i niko drugi.

- Skupština nema na to pravo. Možda bi moglo, po zakonu o Narodnoj skupštini da Skupština napravi svoje privremeno telo gde bi bili i poslanici, ali i stručnjaci pa da naprave neku analizu. To bi moglo, ali prosto ovo pregovaranje, dogovor oko programske šeme, to je nešto što je suprotno zakonu i jedino ko to može da radi je REM - navodi Gavrilović.

Međutim, on dodaje da se REM-u ne veruje i da smo ušli u fazu deinstitucionalizacije.

- Zbog vremenskog cajtnota, odnosno manjka vremena, opozicija verovatno pokušava da nađe neka srednja rešenja, odnosno kratkoročna rešenja. Međutim, ta rešenja podrivaju pravni sistem ove zemlje, urušavaju integritet. Mislim da je gospodin Lutovac podneo inicijativu za smenu REM-a 2023. godine i da se o tome nije raspravljalo. Videli smo da je, kada je donošen novi Zakon o elektronskim medijima, vlast dve stvari branila. Jedno je Telekom, drugo je REM. REM-u je dato, što bi se reklo "extra time", da bude tu dok se ne završi ovaj izborni proces koji je za vlast bitan. Tako da razumem zašto opozicija nema poverenje u REM. REM ne radi svoj posao - navodi izvršni direktor BIRODI-ja.

Dodaje da se u borbi za poštovanje medijskih zakona ne sme urušavati institucionalni i normativni okvir, te da je to bila još jedna greška u koracima.

- ODIHR traži proaktivni REM. Nama treba ozbiljna regulacija oblasti medija. Znači, neko ko će da prati primenu zakona. Ako REM to ne radi, 'ajmo da napravimo skupštinsko telo koje će prosto u okviru nadležnosti da to radi. Bojim se da ovako pravimo uslugu režimu jer umesto da uspostavljamo državu, mi uspostavljamo hajdučiju. Znači, umesto regulatora mi ćemo imati jedno partijsko telo, odnosno partokratiju koja treba da služi u borbi protiv autokratije. Ovo postaje, s jedne strane, komično, s druge strane žalosno jer urušavamo državu i bilo kakvi izbori da izađu iz toga, oni se ne mogu smatrati legitimnim i legalnim - navodi Gavrilović.